Srpski sion

С тр . 728.

јутров; винограда еобственаго имјеет мон, 12 јут. либо 100 мотик, страни же под десјатком ио нротоколу виноградскому 625 мотик. Под шливами имат мон. 32 јут., Прњаворци же и страни 21 јутро. Ливад собствених притјажает мон. 68 јут., Прњаворци же и страни 27. — За вертогради употребљает мон. 5 јут., Прњаворци же и страни 20. — Шуми имјеет мон. 413 јутров, јаже раздјелена јест на 60 сјеч; во једној сјечи могут усјешчисја да 100 хвата лров. Прочаја земља неупотребителна јест. Двје водепици сут монастиру; једина Црјепаја зовомја, јаже 9000 ок, а другаја Оарајливка код Манђелоса јаже 1800 ок жита јежегодно принести может. — Крчма једина во Прњаворје со арендоју годишноју 120 Фор. Сего года продуцирано жита 9000 ок, кукурузов 11.505 ока, овса 6000 ока; вина 600 аков, ракии шливовици 150 аков а комовици 40. — Сјена 48 возов. Марви рогагија имјеет 35 комадов; овец 230, свинеј кромје 14 рањеников 42, конеј 5. Д. То10же дпе в монастири Кувеждиње обрјетохом: 1) Кров церковни над олтарем со всјем изгнил, а прочаја част крова црјепом покровена прокисивает; тороњ лимом покровен от сјевера ржеју изједен, на њеких мјестјех лим отпал, и грађа дожди изложена гниет. Вј внутреносги торња, долњи свод от дожда и сњега нањ, поелику шалугаторов њест, надајушчаго влажен јест, и западнаја част кули со стјеноју зданија келејнаго сојуженаја влагоју заражена јест, поелику љевак низводјашчи воду дождевују да не како кулу вредит, изгнил, и таковују стјенам како кули, гако" и келејнаго зданија сообшчает. 2) Зданија келејнаго кров прокисивает, крајности крова с јужнија страни шиндрами покровени изгнили, и ксимс влагоју заражен на њеких мјестјех начинает отпадати, и самија греди на мјестјех гнијут. Внутруду зданија сего многаја мјеста запустјена; љетнаја траиезарија једпн свод со свјем обиен имјеет тако, да червленија цигли на нем зрјатсја, нод гниет. 3) И прочаја икономическаја зданија во худом оостојании находјатсја: црјеп на кровје качари требует приложенија. Кров на великој штаље со всјем из-

гнил, и дски с него падајут; кров ракижиници и објеју корчму обзетшал; канела во гробии имјеет свод влажен, кров бо јеја прокисивает; воденица једина при монастирје со всјем запустјена, другаја же крова лишена јешче унотребљаетсја. Во Филиалном монастири Дивши: 1) Кров церковни прокисивает и репарации требует; внутруду церков имјеет свод разсједшијсја нарочно над папертоју, и камен в средиње свода положени падением грозит. 2) Зданија келејнаго кров от западнија страни изгнил, и ирокисивает и внутруду требует здание сие репарации. 3) Прочих здании икономических здје њест, кромје јединија качари, јаже тростију покровена уже обветшала. Имјеет ли страдателнаго долга монастир сеј, незнаша нам братија сказати. К дјејствителному состојанију монастирја сего иринадлежит простор от 3235 и 465Ц 0 , от коих 723 јутра орутсја иод усјеви зимнија и љетнија, монастир имат собственија земли 84 јутра, а 130 во ревиндициалном процесје находјатсја, — виноградми заоаждена сут 873 јутра, мон. собственаго винорада имјеет 50 мотик, прочеже под десјатком јест. Под ливадами монастирскими 46 јут., под вертоградми 97 јут ; шуми со Дившанскоју 1298 јутров, раздјелена на 60 сјеч, једина сјеча содержит в себје 17 јутров, и могут в неј до 200 хватов дров усјешчисја. Здје имјејут дроварину Бингулци, иже монастиру во имја тое јежегодно 94 Фор. К М. полагајут; и сие примјетити јесг, јако шума сиЈа и шумарицами и жиром плодна бивает, и тогда и сиј продукти дому сему зјело полезни бивајут. Гушти и неупотребителнија земли сут 186 јутров. Кромје сего имјеет монасгир сеј једину воденицу близ Чалми, доносит 600 Фор. јежегодно. Во друзјеј под Бингулом 3 дња, доносит до 300 ока жита и јешче двје на погоцје от рибњака, которија обаче јакоже ск&зано занустјени сут, и иначе токмо тогда мељут, јегда вода из рибњака изаускаегсја. Сверх сих имјеет и 3 корчми, једну на друму ердевичком, другу над прњавором, и једину в Дивши со јединогодноју арендоју от 480 Фор. в. в. Сут јегаче у мон. сего