Srpski sion

Пт*. 598.

СРПСКИ

С80Б

Вр. 22.

ги: ксн л\т%, ирви: лжрх кскт«, треЛи: пр(< лчбдростк. Пред читање апостола говори други: прг/иВдроа к и кон/И1/и«, и кади за време читања из апосто.ла. Пред читашем еван^елија говори ирви: л»ир& ти, други пршбдростћ, а после отпојеног лллил8'1а говори други прел«8дростк прости ^слмшил(х први: Л1ирх вскл^х, и Ж Н, скдн таг«) 0кдггм'|<1 чтенп, треЛи конмшк. После еванђелија, које чита ирви , говори исти и сугубу јектенију; други: по,иолит(СА: треЛи: блицк! Лглашенши: ирви: плки и паки с возгласом, и кади. На великом входу први узима путир и дискос, и спомиње христол.убиви род и императора, други носи крст спомиње царску породицу, шреЛи воси копље и ложицу и спомиње Епископа, и ирви завршује споминање, полаже путир и дискос на престо, покрива их и кади, шреЛи затвара двери и навлачи завесу. Затим други говори јектенију: Исмол*ил1х л»олитк8'. са возгласом, први: /иирх кскл!к, и све остало до и ^ б8д8гх л»илости : ту наставља шреЛи: кса сватуа поиан К кше: ирви говори: И сподови наси: После причести ирви узима путир и говори : (го стра^о/их вожжл^г: Опаси Божс Ес(гда нин-к и:. а други п^ости пршише: с возгласом, за време кога ирви полаже еван^елије на антиминс, шреЛи: ©х лшрол^х измдшк, Господ !ј пол<олилка , и чита заамвону молитву; ирви говори: ВлагоелокЈч^ господне: и отпуст. (ХоипацкШ: иракшич. руководсшво длл, свлценнослужителеи , Моо ква, 1883. вмп. I. гл. IV. отд. 6. ст. §. 121. и глава дополнит. Д. у внп. II. стр. 98.). Исшина 1888. стр. 79. По службенику бечког издања од 1854. говори на вел. входу ирви свештеник почетак и спомиње цара, други спомиње Епископа, шреЛи свАфжнически и л«онлш. чинк ; чешврши : ктитори и приложн. и ирви завршује. (види наш Типик стр. 62.). 3. Неопреман ^акон за службу, а мора да служи, учествује ли у свима дјејствима свете литургије? На ово питање пастиреке праксе даје нам најбољи одговор: „Руководсшво длл селскихг шсширеи " од г. 1888. бр. 16.

Ђакон ступајући као саслушалац великог и страшног свештенодјејства — принашања бескрвне жртве, — мора бити проникнут чувством најдубље смирености и свести о томе, кплико је недостојан, да учествује на св. трапези Господњој. Ово чувство и ова свест особито мора бити при њему тада, кад приступа св. трапези без прописане спреме. И због овога, ако и нема прописа одређених, како има ђакон да поступа у оваквим случајевима, ипак по осећају побожности пред величином светиње, усвојено је црквеним обичајем, да ђакон, који се није како треба спремио за службу, не сме осим св. причешча, учествовати у неким одређеним дјејствима при св. литургији. А та дјејства јесу: 1. Он не чита са свештеником пред царским дверима „начинатмнн .1а л*олиткк|" пре проскомидије; 2. Не обраћа се пред „Благослокенно царство" свештенику с речма „крел1А сот^орити", него тихо му се обраћа са „Елагослови кладкжо", па добивши благослов од свештеника и пољубивши му руку, полази на амвом ради узгласа: „Влагослови владкжо", и ради јектеније; 3. После великог входа не обраћа се свештенику за молитву о себи, а тако исто ни свештеник к њему, него онако, као у почетку литургије проси благослов са речма: „Благослоки кладмко", и добивши прости благослов од свештеника, одлази на своје место ради даљега свештенослужења. 4. На узглас свештеника „пок^кднВк* п-кснк": не подиже он звездицу, него то чини свештеник. 5. Тако исто и при освећењу св. дарова не приступа к св. трапези, нити подиже св. даре на узглас: Т коа ш твои^« : него то чини сам свештеник, а он тек после освећења св. дарова кади док се поје: достоино ест^; 6. Не приступа к св. трапези у време причесног и после причешћа свештеника, не сабира честице у св. путир, него и то све чини свештеник. Осим тога у неким местима бива и то, да ђакон који служи без прописане спреме, не износи св. даре после причесног и не узглашује: „Оо стра](о,их в<ж'1ил»х:" — Од оваковога начина поступања, који је ушао у обичај црквени из чувства побожности к