Srpski sion

— 10 —

бисвета Крунослава Јовића, који Вам бегае кум, те Вас прекрсти од цеш купне слободоумне страеке, радикалском странком и стави тај цимер на чело „Засгави", дочим „Застава" за време Милетићево не ногааше на челу никаквог обележја. „Нова се омладина" размеће како је она прихвативши Милетићев барјак, знала до данас очувати светлу „Заставу". Да је и та хвала ирост хумбуг, доста ]е да наспоменемо само то, да докле бво Милетић при себи, нагало се увек у правом смислу речи одговорпих уредника, а од како „Застава" допаде у руке „нозе омладине", беху њени уредници и ове „познате евроиско - азијатске величине" : Влса Милутиновић, Андрија Плавшић, Ђорђе Бакаловић, Милан Цоповић, Милош Писаревић, Никола Маленчић, Тоша Грујић! Ко је пак био Крунослав Јовић и његов друг Антун Стражечић, може се видети и из тога, гато кад је нукла тиква између њих и радикала, последњи им је довикнуо: „Мислите ви, да сам ја спавао. док сам м°ђу вама био? Варате се! Добро сам ја све мотрио", услед чега се окуражи Павле Злојутру, да наиигае у 156. бр. „Заставе" од 1893. у подлиску члаика: „Је ли био шпијун?", у ком га оцрта као шпијуна, који је знао вући за нос радикалну странку и у Н. Саду и у Сомбору. Да се нема „нова омладина" ноносити са својим продужењем правца Милетиће.вог види се и из тога, што је она тако била немоћна, да све до прогале годиае није могла ни једног свога човека послати у угарски сабор, а у троједнички до ове године. А гато их је и сада послала, има захватити другим приликама, а не свести народној и своме упливу. И кад је и у томе тако, што се сада хвалити са багаахидским и шајкагаким изборим^ Оне је изборе обавио еарод док не дође на повргаину нова омладина,-. чија је заслуга ли у томе, да је учинила расцеп и чини га у нагаем народу, чиме чиии само услугу „трећему". А зато је и нослата. И млади поп Тоша изрече над гробом Милетићевим, како ће „нова омладива" и

на даље радити као и досада. На здравље иоп Тошо! «• * * Наши барнум-овци око данашње „За ставе" телале својим вернима, како су уз прихваћање у своје руке „Заставе" продужили рад Милетићев и не стиде се престављати Милетића као великог пријатеља Мађара, што им безазлеии помађарени Калмар, Бала и Мајер и сродна братија поверовагае. У непознавању прогалости, председник радикалне странке г. др. Ђорђе Красојевић рече у здравици евојој, која још не изиђе у целини — не знамо, зашто се „Застава" нлаши или стиди, да наведе све здравице и говоранције и бар угледније учесниве у прослави, као што смо ми радили приликом прославе Његове Светости, или ће опис прог-лаве посебно издати, што ће братија око „Заставе" лепе паре донети —, како треба изабрати одбор за издавање Милетићевих дела. Он то рече с тога, што ни он не зна рад Милетићев, јер као што смо једном приликом рекли, велимо и овде: да радикали не смеју изнети у целини рад Милетићер. Прво с тога, што би народ увидео, да они ииеу иродужили рад Милетићев, а друго Милетић би изишао у сасвим Другом виду, него гато га они престављају. Милетић није био сталан и конзеквентан политичар, он је из екстрема у екстрем падао. Радикали су једном већ позивали нага свег на прилагање за издавање Милетићевих дела. Свет се одазвао, и скупљен је новац тобоже дат Милетићу, а у ствари су иснлаћене менице — чије и какве, то је друга ствар — на којима су се налазили потписи неких генерала радикалских. Ако наш свет узбуде и опет лаковеран ; поновиће се историја „Братства". А да радикали данашњи не смеју штампати Милетићева дела }ош и с тога, што би обрали бостан код данагањих својих пријатеља, које варају, навешћемо овде само три наводз, који показују: ко је био Милетић и какав је био првјатељ Мађара. У 1. бр. „Заставе" за 1871. Милетић као