Srpski sion

као што се њоме мзгу опрати своје мрље, а на другог пришити. Ако се шта каже и докаже за ког радикала, да је то и то урадио, они онда одмах потегну са куеновштином, и „народ" верује да је неистинита тврдња, без да мисли, је ли довољно само рећи куеновгатина, а не мало јачим доказима потврдити, да не стоји противничка тврдња. Хоће ли се на неког нештр да добаци и умали његов углед и уплич, или да се чија тврдња омаловажи, која се не може побити; опет куеновштина чини евоје. И што је — што би рекао Јоаким Вујић — шегк\УГ1г(Ид, ту реч данас употребљују већином они, који су за време куеновштине не само били мањи од ма ковог зрна, него који су номоћу куеноваца и дошли до данашњих својих уносних положаја. Ми знамо неке, којв су носили барјак куеновцима мри изборима, и за њима каскали, а данас бацају на њих дрвље и камење! И то је у њиховим очима карактерно и достојно интелигевтног човека! И то им не смета ни мало, да се бацају блатом, погрдом и денунцијацијом на људе, који су као потчињени морали бити куеновци. Народу се не може замерити, шго он верује радикалским вођама, да су они последоваоци Милетићева рада и начела, ал се мора замерити „проневаљаљеној радикалској интелигенцпји" и вођама, што они том својом тврдњом народ обмањују, те њоме чине само забуну у народу. Ми смо у чланку: „Радикали — лажни Милетићевци" навели три примера, из којих се види, да данашње радикалне вође са својим „вождом" не исповедају Малетићева начела. На оне наше тврдње, и то не про.-те тврдње, него онакве, које се не могу побити, ново -радикални лист „Народни гласник", мислио је, да их је побио и да се оне даду нобити простом тврдњом, да су и оне кујеновштина и уз то њшФлетска, а ми да служимо проиалом Куеновом режиму и његовим пропалим величинамл. Ако радикали, не могући паметним разлозима нобити наше тврдње, нрибегавају

омиљеној речи куеновштини; ми немамо нужде да се бранимо од те њихове јадне одбране. А немамо с тога, што ми нисмо никад имали каквих веза са куеновштином, јер политика није наше ноље ни била, ниги ће бити, и из нашег доеадашњег писања могао се сваки поштен човек Србин увврити, да ми не пишемо но команди. Шго пак као што рече „Народни гласник" „нааадамо" и иигаемо против радикала, то не чинимо ми услед „подстицања вигае јерархије, и да ми вучемо таљиге пропале Куеновгатчне", него то чинимо с тога, шго м 1 нознавајући историју нашег народа и овамо од 1860. до данас и на политичном и црквено просветном нољу, за своју свету дужност сматрамо да нашем народу отварамо очи, да се не иоводи за којекаквим штрвберима а еебич њацима, који му свакојаке пеистине износе за исшину, и да га уиуКуЈемо на ирави иуш. И ни један иоштен човек и Србин, коме је стало до Сриства не ће моћи замерити што то чинимо, нити се „Српском сиону" може такво наше писање уписати у грех. Нашим је политичним листовима слободно, да нчпадају јерархију и свентнство, које им не кади. да изврћу науку Христову; а јерархији и свештенству да није слободно бранити се од нападаја, и народу предочити, какви су људи нападачи и затто то чине, 0, ала < те слатки! Рекосмо, како смо у чланку „Радикали — лажна Милетићевци" навели три примера, из којих се види, да наши радикали друкчије мисле и раде од Милетића. Овде ћемо да наведемо још један пример који такође ноказује, да су они па туљни спрам Малетића и да се не могу назвати н еговим последоваоцима. Долази питање о српској застави. Да се внди, да су а у том питању данашњи радикали натуљци снрам Милетића досга је да наведемо само то, да се они онамо и кидаше доказујући, како Хрвати треба да узаконе на сабору ^рпску заставу у Троједници, а о српској застави у Угарској и не шумињају, као да у Угарској не живи око 500.000 нашег народа,