Srpski sion

С». 10.

срдски сион

Б р. 1

Из овог се јасно види, да је Чобаиић — и ако није био чдан вер. одбора — бао присутан у седници, Огрешио се и г. др. А. Рокнић о иетину тврдњом својом: „да је извештај вер. одбора једноставан извидак из списа и ништа више", јер н. пр у извештају вер. одбора од 1881. прво су се навели потанко сви приговори, за тим је о њима на основу изборног реда рекао одбор образложено своје мњење и на основу том нредложио, да се протест одбије или уважи. Из овог се јасно види, да извешгај није прост ехсер! из иротеста! Огрешио се г. Мушицки и што је замерио г. Буду Будисављевићу, што је иредлагао, ла се сви осаорени мандати оверове, и што је рекао: „да акт вериФикацвје није акт целисходности, него акт правосуђа, где нема погодаба, јер који се погађа на рачун правде и истине, тај свакако ве ради добро." Г. Мушицки као једаи од вођа радикалских, допуствће нам да оно није ни каква странка, која себи допушта нешто чинити, а не допушта другој то исто чин^ти или предлагати, да се то исто учини. И кад то стоји, питамо онда саборску већину: како је могао вер. одбор последње арх. епархијске скупштине, у ком је био председник др Ђока Красојевић а известилац др. Мита Петровић предложити, да се сви избори оверове и ако је било против неких избора те како основаних разлога за неоверовљење ? Тако н. пр. за изборе у земунском нротопопијату било је ваведено и ово: б. Пошто је исти почасни протопрезвитер злоупотребио свој званични положај и кад су изборници приговарали присугности неизборника др. Миливоја Вабаћа, ућуткао је приговарајуће изборнике, даје он довео др. Миливоја Бабића, да му на помоћи буде. в. Пошто се др. Миливој Бабић сам приказао као писар г. проте Николе Савића, које звање наш изборни ред не нознаје. г. Пошто су неизборници др. Јован Радивојевић Вачић, др. Миливој Бабић, др. Лука Ристић противно одредби пзбор-

ног реда §. 30 тачка 3. не само присуствовали, већ и утицали на сам избор, нашто права нису имали. д. Пошто су исти избориници сами позивали на констлтуисање, што је дужиост председникова, а не њихова. е. Пошто су исти неизборници и говоре на рзборнике држали, што нису смели чинити, ж. Пошто су ови не^зборници прозивали при гласању бираче и њима своје цедуље натуривали, те су изборници под њихових терором и контролом морали њихове „цедуље предавати". Није ли и 0В0 доказ, да ми Срби не водимо начелну борбу, него личну. При избору световног потпредседника саборског, добио је др. Никола Ђурђевић 40, а др. Младен Лиеавац 31 глас, и тако је ЈЕБегова Светост прогласио Ђурђевића за потпредседника. За Ђурђевића су гласали сви радикали. А за Лисавца самосталци и ван странака. Самосталци нису хтели бирати Ђурђевића стога, што су га познавали као човека, који не уме бити непристрастан и који радо изврће туђе речи, као што је показао у свом великом говору од 10. Јулија 1902., када је оно већина закључила на предлог Мите Клицина, да се на основу §. 25. пословника прекине дебата о адреси —- дакле за клотиру —, те је у место већине — радикала — говорио Ђурђевић говор, у ком је погрешао наводио и подвргао критици речи Св. Прибичевића, Јове Магарашевића и др. Георгија Летића, због чега су се ови оградили и навели шта су рекли, а и с тога, што нису хтели да гласају на човека, који се још као нравник издавао за стеклиша. Треба знатл да је Ђурђевићева мати била католичкиња и да се он као ђак није држао за Србина. Тек се унливом стричевим Васе Ђурђевића почео држати за Србина. Лисавац изјавивши, да је гласао и он за Ђурђевића, рече, да се не би примио потиредседништва све да је и добио већину, јер свој избор не би сматрао као | израз иоверења саборске већине, дочим је