Srpski sion

СРПСКИ сион

Сет?. 35.

оне несретне блаће наше, која одлучена од друштва нашега и лишена друштвених нрава, чаме у мрачним тамнпцама, удовољавајући правди земаљској. Њима не светли данас божићна свећа, за њих нема божићна колача, не чују радосне духовне иесме божићне, нити многи од њих гледе и уживају у мидом погледу лика драгих родитеља својих, нити их круже и грле мила браћа и сеје, верна љуба и драга дечица можда њихова; на њиховом дому можда нема данас мушке главе, која ће чесницу да преломи; — казна је њпхова доиста страшна, но и они љуто увредише Вога и огрешише се о љубав према ближњему своме. Иа и у њихове избе нека допре преко духовних пастира радосни глас данашњега дана, поздравље наше: Мир Вожји! Христос се роди! Воистину роџџ! Поклоните се, и ви у избама вашпм са данашњега дана радоснога, Христу и Христову рождеству! Те и ако је радост њихова помућена данас, што нису покрај најрођенијпх и ирисних својих, ипак ће се ови сетити њих на данашњи радосни дан кад се буде ломила чесница и намењивала и њима, а сузним очима слати тогше молитве Оцу небескоме за њпх, да им милостиви Огац небески опрости тешке грехе и упути на прави пут живота, јер Црква Христова њих сматра као тешке душевне болнике, њпх ирати искрено саучешће оплемењенога вером Христовом срца нашега, а данашњи Богомладенац и њих ради дође на земљу, непзмерна мплост Његова и за њих је сиремљена, ако достојне илодове покајања доиринели буду. Па шта нам, љубазни моји, груди наше данас испуњава тако силном и свеопћом радошћу духовном? Та сам Бог, Цар над царевима и Господар над господарима овога света јавља се у телу ео т<н*к с8фи«на и .скни гкджцшмх. 0 бескрајна и највећа љубави Божја! Он свемогући, Он иревечни, Господар неба и земље, узе на Себе трошно тело људско, те сиђе међу нас јаднике, који нисмо ништа друго до нусти прах и пепео. Дође као посланик неизмерне љубави Оца Свога према грешном човештву, да извршп велико дело спасења нашега јер је иисано у св. Писму: Вогу тако омиље свет, да је Сина Својега Јединороднога дао, да ни један који га верује не иогине, него да има живот вечни (Јов 3, 16). Зар нпје најјаснији и најочевиднији доказ те пререлике љубави и милосрђа Божјега, што је Сина Свога Јединороднога поелао на земљу онда, када је она отрована и заражена прародитељским грехом у злу и незнању тако огрезла, да је побожни пророк Осија, са пуно разлога, завапити могао: нема истине ни милости ни знања за Вога на земљи; заклињу се криво и лажу и убијају и краду, застранише, и једна крв стиже другу (4, 1 — 2). И баш посред те страховите таме, која покриваше грешну земљу и која је обузела у душп срцу све људе у то време, засја необична звезда над царским градом Давидовпм и разагна пагубну ту таму са земље, која нађе ето велике милости у Господа свога и одјекнуше умилне песме весника Божјих кроз ноћну тишину, објављујући спасоносну вест од Бога помилованом човештву: сллва ко в м ш ни^х бфг 8 и на зјлми лшрх во чмов^ц^а вллговолжТе (Ј1ук. 2, 14). Па како дође, љубезни моји, Спаситељ наш међу нас? 0 томе нам анђео вели преплашеним пастирима: и ето вам знака: наЛи Лете дете човито где лежи у јаслима (Лук. 2, 12) Ето чујеш ли добро, сиротињо наша, која си у немаштини својој, у тешкој бризи за хлеб насушни, тако брза да ропташ на преблагога створитеља свога и да полетиш у зло друштво оних незадовољника, који иомамно вичу на Бога твога; на веру твоју прадедовску, која је мученичком крвљу јуначких твојих прадедова запечаћена, за коју су они сва блага па и сам живот радо жртвовали; на цркву твоју светосавску Србине, која те је одржала и сачувала и која те и сад и увек, од колевке твоје почињући, као добра мајка, крепи и блажи изобиљем духовне хране своје, која те гласом звона својих на груди своје тако често себи признва