Srpski sion

Стр. 66.

СРПСЖИ

сжон

је Дух Свети удружио, и које се Црквом назива, треба да вршите све хришћанске дужности, које већ у тајни крштења на себе примите. Сви они, који се отуђише од Цркве, треба да јој се поврате, да се што боље упознају са учењем њезиним, да се што дубље зароне у смисао учења и установа њезиних, и да живот свој вежу за тај извор, који живом водом напаја. Ученији нека разликују језгру од љуске, и не одбацују суштину због облика. Нека се само приближе сунцу, и биће обасјани! Што им уму не буде јасно, протумачиће им срце, у којем се Бог видније открива. Осећаји, који се распламте у близини Бога, увериће их да је вера највеличанственија појава духа, која човека освећује, умирује, задовољава и усрећава. Вера, која их обасја, показаће им брзо шта може њихово знање, оснажено вером, да чини и ствара за добро опће и славу Божју. И огањ Духа Светога светли и греје само онога, ко му се приближи. Када се толико јагми за знањем, зар да се не позабави човек Црквом, том најзначајнијом и најзанимљивијом установом, и зар да се не упозна са учењем, које се са најкрупнијим истинама бави ? Црква наша, ма да је сирота у крајевима нашим, пружиће им у том послу сигурну потпору. А они, који нису учени, нека се не поводе за оним учевнима, који живе у безверју, и поред тога хоће да су предњаци чак и на црквеном пољу. На њихов пример нека не гледају. Они траже у Цркви само почасти и права, а дужности не ће да упознају, а најмање најглавније дужности, неговање верскога духа, на којем Црква почива. За њих се треба молити Богу, да их Духом Светим обрати и покрсти, и тако Цркву оснажи. А пастири стада не смеју спавати, него стражити будно, чувати тор од грабежа и метиља, борити се и лечити стадо. Њима је много дато, па ће се од њих много и тражити. Али науку Христову није довољно само учити, него треба и по њој живети. Вера је без дела мртва (Јак. II. 17.Ј. Вера се делима мора исповедати.

Јер овако говори Господ: „Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својим, који је на небесима". (Ев. по Мат. X. 32.) И „ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се син човечји постидети, кад дође у слави својој (Ев. по Луци IX 26.). Пре свега мећем Вам на срце да у делима својим међу собом увек истину заступате. Истине се не смемо одрицати нигде и никада, јер се иначе самога Христа одричемо. Против зла, које се на лажи оснива, морамо се свугде и свагда борити, и истину — која је највеће добро — храбро заступати То нам је дужност, по којој ћемо данас најуспешније исповедати Христа, који је сушта истина. пут и живот, и који је у науци и животу свом истину проповедао, и на њој веру и Цркву своју основао. Познато је да је истина често горка, али она спасава. Она је често омражена и гоњена, али ипак побеђује. Она је често исмејана и подцењена, али ће заслуге њене у књизи вечности бити записане. У огледалу истине упознаје себе човек, увиђа зле и добре стране своје, погађа увек прави пут и меру, не прецењује своје снаге, налази своје право место у друштву, правилно оцењује друге удружује се у добру, сређује и управља одношаје на дому и ван дома. Истину исповедати не ће бити лако, јер је „цар лажи" обвио неистином сав свет и продро је у све честице његове. Болест новога века јесте лаж. Осим грубих облика клевете и преваре има у свету још безброј врсти лажи. Ова зараза кужи нам речи, и трује дела. Куд се макнемо, видимо ју, на устима, на оку, на смеху, на лицу, на покретима, на ходу и на оделу. Са њом се сретамо у дому, код деце, сродника, чељади, у науци. уметности, у штампи и писму. Мода и учтивост се удружила са неис тином. Оно што је неприродно и лажно, допада се; искреност и природност се омаловажава. Толико је неистине у некојим круговима друштвеним, да се без те образине онамо ни приближити не може.