Srpski sion

С тр . 11)4,

СРПСКИ ОИОН

В р . 13.

мене наговорил да за получити милост от Г. Архиепископа в монастиру Каленићу за 4 мјесјаца остадох, на кое речени обркапитен мсне обнадеждил, да без всакаго страха в Бјелград в резидендију ноидем, и тако дошавши до Гроцке, и ва ондјешној церкви вечерњу слишавши, јесг ондјешни сингел Андреј Јоакимович носле њеколико речи, таки хотел мене во арешч метнути, и на заповјест чесго реченаго Г. Архепискоиа со стражом у гвозћу и свезанаго во једин монастир отвести, и аз видећи то, јесам нрибјегл ондјешнему провизору и просил протекцију от светле Администрацие, јакоже и свободни поход получих и в Бјелграду в разисканију всјех сказа, гдје такожде 3 мци стајах, а потом в Вишнацу со слободним допушчением отидох. После того јест мње Г. Митрополит добростиво отписал, и 2 и 3 крат повторил да доидем у резиденцију и неимајући ја никакову сумњу, отидох тамо с низмом свободнаго иохода, али они неиитајући она писма, паки у гвозће и у темницу мене метнуше, и 2. ден пред зором от свјашченства дегредираше, чрез кои иозор ја видешчи мене без бради и коси, и во простој пахорској халини, сице с ума сошел јесам, до после пол дна о себје нишча незнах, а потоме паки Г. Митрополиту нредадох мемориал, да би мене премјестил в њеки монастир, докле ова мње учинена срамота би ирошла, али резолуциа на погрду свобод! аго похода изишла је да сада показуемске Ниховој Ексцеленции Г. ГеГералу Маролу, в каковом состојанију ниње находимсја, и тако мње огпустише, а ја от срамоте отидо в монастир Сланце, докле би нарасла брада и коса, и тамо архимандрит Величкович мње разговарал да будем калугер, на кое сам отговорил, да окром духовника, калугер нећу бити, и то не хотјеше, но допусшше да се опјет оженвм, того ради нросих паки чрез попа Животу допушчение школу держати децу учити, али генерал викар даде резолуцију да без супруги немогу бити даскал, на кое паки чрез Гаврила Рашковича бившаго бирова в бјелградској вароши, по почти мемориал в Беч отславши, и никакве милостиве резолуцие не получих, и видјевши

да первашно свјашчениски чин достати не могу, јесам хотјел ради обдержаниа моего домовеаго удовицу покојнаго попа Јоана за жену взјати, која мње и заручила се и но нашему обичају прстен и мараму дала, и тако ја такоћер више от 100 Фор. трошка имјевши, и хотја Ниховој Ексцеленции Г. Маролу Генералу мемориал нредадох, обаче они сице учреждение сотворише да њеки Вукашин из резиденцие њу за жену узе, јакоже нресвјетлој комисии изустео пространо сказати буду, и когда паки хи трим начином мене в резидевцију дозваше, извукоше ми силом халине, и обријаше браду, и тако 3 дна у кошули остадох в мјешаоници, а понеже с више пространости пресвјетлу комиеију без инквизицие досаждати нећу, сего ради прииде ово мое понизњејше нрошение мње с доводением доводити се имјејушчих високо милостиву правицу подати, за кое милостиво услиитние понизњејше нреноручају се Вашој Ексцеленции Николај Петрович, бивши поп вишнички. (0 овом поп Николи има спомена у Милутина Јакшића књизи: „0 Вићентију Јовановићу" на стр. 210—212.) Пресвјетла и т. д. Колена прекдонивши все понизп>ејше врипадаемо покорњејше просјашчи и илачушчи да би ваше високо заповједавше Господство удостоило се протопопи СтеФану Јоановичу в Иригу убеждати, да наше свјашченическе новце, кое ми јему на сохранение дадосмо без далшего задержаниа нам повратити и вручити. Такожде нам весма тјагост јест, что наш Г. Генерав Ексарх Павел Ненадович в јединолу или другому суду, понајвише нам предложениа немачким језиком учинит, а ми того неразумемо, и неможемо тот час отговарати, того ради понизњејше просимо да речени Г. Генерал викар понужден будет, будушчим временом в сицевих случаех нашим језиком како ми разумјемо, а не по немецким предложи, и више у једному суду да несједит. За коју високу милост остаемо Ваше Ексцеленцие Н. Н. нротопопје и попови в Срему,