Srpski sion

Стр. 210

СРПСКИ сион

В р. 14.

штеници Светозар Теодоровић из Ечке, Панта Поповић из Петровасела, Мита Станисављевић из Војке и Танасије То шић из Бежаније и многи други. Сви ти људи уђоше кроз велика свечана врата у патријарашки двор, где их дочека и поздрави управитељ двора са дворјанима и уведе их кроз диван степеник у велику синодалну дворану, у којој је, испод полунеба од пурпурне свиле, престо српскога патријарха. Кад су сви полазници ушли у дво рану и распоредили се у полукругу, јавио је управитељ двора Његовој Светости, преузвишеном г српскоме патријарху Георгију, да је добио велики број полазника, који су ради да му се поклоне, да га поздраве и да му целују свету патријарашку десницу. За неколико тренутака утишао се жагор. У синодалној дворани настао је мали тајац, све су очи биле радознало упрте на она велика двокрилна врата што воде у стан Његове Светости. Не потраја дуго, врата се та отворише и на њима се указа импозантна појава — патријарх Георгије у пурпурном манторосу, са свима високим одличијама на грудима и белом панакамилавком на глави. Ј1ицем му се осуло лако бледило, из кога са необичним узбуђењем севаху оне његове вазда будне, живе очи. Чим се указа патријарх Георгије, загрми двораном громовити усклик: Живео! — који се понављаше и избијаше т одушевљених груди све дотле, док се свети патријарх Георгије није успео на подножје свога сјајнога престола. Стојећи пред тим престолом, право и снажно, изгледаше свети патријарх Георгије као она поносита стена, коју што више запљускују узбуркани морски вали, она све то чвршће стоји, све се лепше блиста. Тек што је свети патријарх благословио своје полазнике, одвоји се од њих човек необичне појаве. Висок и једар кано кедар на Ливану, седина му краси снажну главу на широким плећима а из ванредно лепа мушка лика сија необична благост, љубав и топлота, која греЈе и осваја свакога.

Тај човек беше чувени Лазар Дунђерски — највећи српски трговац, најбогатији српски спахија, славни Меценат српског женскога подмладка, велики добротвор српске сиротиње по свима нашим крајевима. Лазар Дунђерски се поклони срп ском патријарху Георгију и поздрави га овим речима: Ваша Светости! Као верни духовни синови Ваше Светости и као православни Срби дошли смо пред престо Српског Патријарха: да ту прецамо у руке Ваше Светости израз оних мисли и осећаја, које је у нама и у свима онима, чија су имена пвде потписана, несретни саборски закључак од 19. јануара ове године побудио. Поверење више хиљада независних православних Срба из више од 100 отитана, из разних крајева наше отаџбине, треба да ирузки доказа Вашој Светости о томе: да свесни, трезвени Срби, без разлике странака, окестоко осуђују Вашо; Светости и Патријарашком достојанству нанешену тешку увреду саборске већине, коју је само иаргајска страст диктирати могла. Молимо Вашу Светост: да овај покорни израз наше синовл^е оданости милостиво примите и да у интересу спете цркве и свога вернога народа, у овом тешком времену, на своме Боголг одређеном месту, истрајете, те да би тако могли, иомоћу Боокјолг а на основу истине и иравде, својој цркви и свом народу толико иотребан мир иовратити, служећи у том послу својим великим знањем, великим искуством и великом л^убављу својој цркви и народу. У то име кличемо: живела Његова Светост патријарх Георгије Бранковић! Живео! (Громовити усклици: живео !) На ове речи изговорене топлим снажним гласом, јасно, одлучно и достојанствено, пришао је старина Лазар Дунђерски смерно светој десници патријарха Георгија, пољубио ју је усрдно и предао му је у руке, у црвеном кадифом опточеној шкрињи, повереницу потписану са до 5000 потписа, коју је па-