Srpski sion

В р . 14.

СРПСКИ

СИОН

С хр , 213.

пунили су се око 1 сахата по подне одабраним и дичним гостима из разних крајева српске митрополије. За све госте била је постављена богата и гостољубива соФра и у оној великој трапезарији, у којој је она дивна огромна слика славнога Србина сликара Паје Јовановића: „Сеоба Срба под патријархом Арсенијем Черноевићем", и у оној другој малој трапезарији, у којој свети патријарх са својим дворјанима руча по сваки дан, па чак и у оној читаоници до ње. Свако је могао да седне за ону трпезу, за коју му је и где му је било драго, само што је свети патријарх Георгије умолио два своја вршњака, два друга из младости, да седну с њиме великој трпези у прочеље. С десна седе Лазар Дунђерски, с лева Тодор плем. Рогулић. Тек када се гостољубиви домаћин из извештаја управитеља свога двора уверио, да је сваки гост угодно смештен, помолише се сви присутни по лепоме нашем православноме обичају Богу. Свети патријарх благослови трпезу и понуди своје миле госте да се прихвате по својој вољи јелом и напитком. Кад би богатој гозби око половине, диже се домаћин, Његова Светост преузвишени г. патријарх Георгије, да наздрави својим милим гостима чашом добродошлицом. Гледајући око себе овај цвет одличних синова своје цркве и народа, рече свети патријарх од прилике ово: „Седећи овако раме уз раме уза своје другове из детињства, пада ми у овоме радосном тренутку на ум једна латинска изрека нашега доброга учитељаГодре, покојнога управитеља врбашке гимназије коју би нам често пута био говорио: „Бопес епз ГеПх, тиПоб питегаћ18 агшсоб, 1етрога 81 Гиепп! пиђПа, 8о1из ег!8!" — што ће рећи српски: „Док будеш био срећан, имаћеш много пријатеља; наиђули на тебе дани мутни, несретни, остаћеш сам'/ Ето ту изреку порекосте Ви данас, моји мили гости и пријатељи — јер ви дођосте амо и у ове моје мутне дане, да улијете у срце моје срчаности и снаге, те да ме тиме

охрабрите и освежите; да метнете блага мелема на рањено срце моје. Хвала Вам на томе! Бог Вас живео свеколике и све миле и драге Ваше на домовима Вашим и добро ми дошли!" На ове топле речи изречене нежно, од радости уздрхталим гласом одазваше се гости бурним одзивом: живео свети цатријарх Георгије! У мах се из стотину и више грла у свим трима трапезаријама захори свечано: Многаја љета! Када се стишало певање, диже се седи Нестор српских одветника и публицисга Ђура Вукићекић из Новога Сада, те ће се одазвати здравици домаћиновој отприлике са овим речима: „Ваша Светости ! У оно старо доба, када је у Риму, у републици, завладао разврат, нискост, интриганство, зацариле се злоба, пакост и све друге гадне страсти — почело је безумље да побеђује умље. Република римска била је у опасности да падне и пропадне. Тада се пренуо и освестио разум, те је у Сенату републике довикнуо Катилини: Оиоиздие 1апс1ет, СаШта, ађи1еге ра!леиИа поз!га!? (Докле ћеш већ, Каталино, злоупотребљавати наше стрплење ?!) То је био усклик здраве свести, непомућене памети народне — а тај је усклик спасао римску државу. Када смо Вам, Ваша Скетости, данас донели проглас потписан и од толико хиљада људи, најугледнијих и независних синова нашега народа, хтедосмо тим прогласом нешто рећи. И нашој светој цркви загрозила је опасност од бесомучности људи, који немају црквене свести, те без ње раде на пропасти свога народа. Подносећи овај проглас довикнусмо тим људима: Доста је! Овоме чуду у нас мора бити краја! Немојте, Ваша Светости, мислити да су нападаји тих људи уперени само на личност Ваше Светости. Не то нису. Да на престолу српских патријараха седи данас ма ко — свако би био сумњичен, клеветан, нападан. Наиадаји ови нису уперени против личности патријархове, ово зло леоЈси много дубље. Оно иочиње од оног> доба, од како се џочело у