Srpski sion

В р . 17.

СРПСКИ СИОН

С тр. ^69.

чар бити толико љубазан, те са своје „научне" васине дозволити, да је моје знање латаеског језика бар јаче од зеања да ли је рори1а (стр. 46. врста 6.; 63 — 24). или рори1и8; Тигаса (1трега(:ог) или ТигсЈсиз (58—21); Аи§из<:а (Саеваг), или Аи§и8Ј;и8 и т, д.! Да, али г. критичар тврди још и очату неистину, да је у бечком препису „врло мало кратица и те г. издавач готово редовно рђаво решава. Изгледа евверојатно, да он напр. знак из, што је донекле налик на мало д леао разреши у из, а после два три реда пише онет а место иб!" — Требали још и овоме коментара ?! Вели даље г. критичар, да пасивве облике готово никада не нренисујем добро, ако су скраћено наиисани — а не наводи ни једног конкретног елучаја. Ја би му могао еамо један случај навести, али који баш њега и његово знање латинског јеаика бије. Тако он на стр. 46. врста 10. исправља штамаарску ногрешку сопКгта(ба у сопбгтеп^иг, а то баш неваља, па ни у бечком орепису тако не иише, него онако, као што сам ја написао (Рп\*Пед1а соп/ггта^а е! поуа). Исто је и са контрахираним облицима перфекта. Г. критичар пребацује ми, што нисам место: ас11ађогагип!; (46—30), оссирагип!; (62 — 8), со11осагип1; (67 —17, 68—22), тас1агип1; (68 9) и др. паписао асПаћога#вгип1. оссира^егип!, со11оса«егип[, тас!а»егип1 и т. д., а сам не зна на толико латински, да су то нормални облици, који се баш у ирвом облику врло често унотребљавају пе само у куриалном стилу, него и код класичара римскпх Цезара, Цицера и д., па ни бечки препис нема над њима никакова знака за скраћенвце. Да је б = ез(;, ебк = езве!, еб = е88е потребно развезивати, то може само г. Радојчић тврдити! Малициозност г. критичара огледа се јасно и у томе, што ми замера, пгго сам иза 18-те тачке молбе, после Рипс1;18 (56 и 57), уметвуо иНФормацију Колонићеву на ту тачку, па тек онда додао Е<; ^шс1ет, с којим почиње други део молбе. Овде би ми морао одати признање, што сам текст, као што сам каже „аљкавог бечког преписивача", довео у правилаа ред, а не за-

мерати, Слично је и код додатка иза тачке 24 те другог дела. Замера ми ааиме, што сам ту иза додатка, том другом делу, нрво уметнуо еа своје место ивФормацију на тај додатак (што би сваки аруги признао да је у реду), па тек онда даље наставио Ш ћи део молбе, а за њим инФормацију на њега. — Г. критичару, шта све ово значи?! Хотимично је извртање истине, с којим и сам критичар долази у контрадвкцију, кад ; тврди, да ме није довело у неарилику, што је И аљкави л бечки преаисивач но коју тачку молбенице оставио недовршену. Класично је то место у критици г. Радојчнћа, те ћу га овде од речи до речи привести: „Г. Грујића то вије довело у неирилику. Он је иретсао крај таке недовршене тачке, или ако му се учинило дугачко (!) колико је хтео, из издања г. Радонића, које му је нодлога други нренис; о томе нам ви речи не вели". Дакле, — ирво вели, да ме нису збуниле те недовршене тачке, иа сам тобоже оставио недовршене; за тим замера, што сам надопунио те исте недовршене тачке из издања г. Радонића, на најпосле и сам нризнаје, да сам заиста што је недостојало, надонунио код тач. XVI. — I. дела и 8. и 12. тач. — П. дела (Види стр. 52.—33. и 35:; 62.—19. и 20. и 64.—27.) — Откуда ова коиФузија? Где је солидност и објективност у критици ?! Неистина је и тврдња г. критичара, да ма је нри преписивању са бечког преписа као деспа рука послужило издање молбе г. Радонића. Ја сам инФормацију Колонићеву, с молбом народном, вреш*сао у бечком ратном архиву јуна 1903. г., а из» дање г. Радонића изашло је у Летопису Фебруара 1904. г. — дакле скоро нуну годину дана касније. Тек при спремању за штамну унотребио сам издање г. Радонића и њиме нонунио јасне, а случајне, пропусте пера бечког пренисивача, што је јасно сваком већ на ирви поглед. Д«ректни нрепис са бсчког преписа сачувао сам, те сад могу све неоиравдаее и намерно измишљене ириговоре г. критлчара, сигурним подацима сузбити И код примедбе о „преводу" латинскога текста на срнски нребацио се г. кри-