Srpski sion

Бг. 19-

српоки сиоа

С тр . 303

авг. 1. (176) Због болести и немоћи ове године неће моћи походити сам ма • настире нитн нослати кога од својих „дворјана". Стога се препоручује аиховам модитвама и наре^ује да игуман и за даље остане стари, али с тим, да се може у свако доба сменити, ако буде тужбе на њ. Остале служитеље нека сами поставе. авг. 15. Мојсеј Путниковић (!) и Викентиј Видаковић (!) извештавају братства да је матрополит ноћас у два сата после поноћи преминуо. Нека учине све што пијетет у такој прилици захтева. У јектенијама нека помињу Св. Синод. Настојатељ с још једним братом нека одма до^е у Карловце. авг. 25. Иста двојица позивају по 3—4 брата из свакога маиастира за 29. август у Карловце. Погреб ће бити 31. августа. авг. 25. Исти ишту од свакога манастира по 100 великих сомуна хлеба од просејана брашна, јер дворски мешаја не може за потреб сам намесити. Нека сваки измери брашно, да му се после може вратити. авг. 25. Архимандрит Вићентије препоручује да се тачно изврши што се у последња три циркулара наређује. Нека понесу са собом воћа и лова; нека понесу са собом трошка за се и за коње. Сви нека су чисто обучени „очешљани, и обувени, зашто ће овде бити различ« них људи".

ЛИСТАК. В е с т и. Отварање св. Архијерејског Синода. У четвртак 10. о. м. у 10 сахати после одржаног призивања св. Духа у саборној цркви, на ком је началствовао Високопреосвећени Г. Епискон Лукијан, благоизволела је Његова Светост Преузвишени Г. српски Патријарх Георгиуе отворити св. Архнјерејски Синод, на који су дошла сва Високопреосвећена Г. Г. Епископи. Св. је Синод са свим у тишини отворен, и одхах је по своме отварању приступио раду,

У 1 сахат нриреднла је Његова Светост свечани ручак у свом двору, на ком су сем Високопреосвећене Г. Г. Епископа били: секретар Његове Светости и св, Синода, ректор богословије са два професора, управитељ српске манастирске штамнарије, окружни карловачки нротопрезвитер и протонрезвитер-парох св. ваведенске дркве, катихета карловачке гимназије, управитељ семеништа манастирских питомаца, префекти богословског семинара, бележник бачке конзисторије и дворско особље. Еад је дошло вреие здравицама, устала је Његова Светост и благоизволела наздравити у здравље Његовог Величансгва нашег преаилостивог краља Фрање Јосифа X, напоменувнш с благодарношћу како је Његово Величансгво, које је и до сада своју благонаклоност спрам Св. Архијерејског Синода исказивало, овом приликом благоизволело особиту и ванредну милост спрам њега исказати, оставивши Синоду одрешене руке и слободну вољу, да у својин седницама но своме нахођзњу и потреби српске православне цркве доноси решења. Ова је здравица Његове Светости саслушана и пропраћена с честим узвицима: живело Његово Величанство, и по свршетку с краљевски многаја љега завршена. ДРУ Г У је здравицу благоизволела напита Његова Светост у здравље преузвишене Г. Г. министра председника Александра пл. Векерлеа, Бана троједне краљевина грофа Теодора Пејачевића и министра богочасги и јавне наставе грофа Алберта Апоњија, који су благоизволели предложити Његовом Величанству, да се св. Синоду оставе одрешене руке. И ова је здравица цронраћена са: живели. Трећу је здравицу напила Његова Светост у здравље своје сабраће Високопреосвештене Г. Г- Епископа, изјавивши сво.ју наду, да ће они као досада тако и овом приликом у својим саветовањима показати једнодушност и онравдати високо поверење Његова Величанства, које је благоизволело св. Синоду оставити одрешене руке. И ова је здравица пропраћена са: живели. У име Високопреосвећене Г. Г. Епископа, благоизволео је Епископ пакрачки Мирон захвалити се Његовој Свегости, пожеливши јој живота и здравља, и изразивши своје и своје сабраће готовост, да ће и сада као и досада ноказати своју једнодушност,