Srpski sion
Стр. 382
СРПСКИ СИОН
Бр. 24.
Покојни иг. Косовац није имао обичај да уписује у новчани дневник своте које узајмљује, те је нарочито говорио да је ун нређашњи година тако радио кад је узајмљивао новац од пок. Иаје Арсенића и нок. Алексе Пауновића и пок. Стеве Јанковића оца г. Ђоке Јанковића, па је увек добро било. 3 На захгев г. др. Стеве Стојковића ставља се унит на г. ТеоФана Узелца ради кауције од 500 кр које је остало код г. др. Стојковића, те Т. У. иеказује: Да је тих 500 кр са знањем манасг. унраве нарочито братства(!) задржао г. Стева Стојковић на рачун подмиреља своје траж бине коју је имао нротив манастира, те тако манастир од њега нема нишга да иотражује. 4 Свом исказу у ногледу потраживања горе номенутих веровника иротив манастиру имам да додам још ово : Ја сам у једној седници братства такођер рекао, да сматрам та потраживања која терете лично пок. игум. К. с разлога тога, што нису нроведена кроз новчани дневник; нремда тврдим и данас да је све што је добивено од горњих веровника у кућу утрошено. 5 јрм. ТеоФан Узелац. 3 И ово није иетина, пошто има забележено у старим протокодама шта је кад од кога увео. Ну, све да је ово и говорио иг. Коеовап, је ли смео намесник ТеоФан Увелац, ово одобравати и не јавити надлежној власти о овој не8аконитости ? Како је он као намесник могао саставити годишњи рачун, кад није уводио узајмљен новац и откуд је могао намиривати издатке ? Уред. * У погледу ове тражбине др. Стеве Отојковића, која има своју интересантну историју, биће већ у своје време говора. Сачекаћемо прво понашаае аегово код суда, па ћемо онда ми иваћи с доказима и маневрисањем Стојковићевим. Ми смо у Ш. „Савременом члавку" погрешно на стр. 43. ставили др Миту Стојковића у место др. Стеву Стојковића, где смо узгредно навели нешто о дугу привиноглавском. Уред. 6 Па кад је отад ТеоФан уверен. да су поменуте своте утрошене 8а манастирску нотребу и ва манастир, за што их онда иг. Косовац није дао увести у благајнички дневник и поново питамо, од куд су се могле нодмиривати манастирске потребе наведене у годишњим рачунима ? _Да нису отуда, што у рачунима нема помена о продаваном вину, дрвима и много чему, и ако је отуда, онда је опет превара и крађа, ва коју треба да одговара и отац ТеоФан. Уред.
Кипрвјан Грујић, бивши члан братства ман. Привине Главе а сада ман. Шишатовца, исказује: „Мени је позаато, да је ман„ Пр. Г. стајао у сталној пословној вези са шидск°м штедионом, те ка,дгод је требало новаца, узаимало се из ш. шт. уз жиро г. др. Др. Грчића а др. Сгојковића, те ми је познато да ман. Пр. гл. дугује ш. шт. само незнам колико. Познато ми је и то, да је ман. П. Г. стајао у честој вези пословној са г. Стеваном Јанковићем оцем Ђоке Јанковића, те ми је познато да ман. Пр. гл. дугује Ђоки Јанковићу само незнам колико. 0 тражбини Петра Хајла и друга знам само по чув.Јњу из разговора Т. У., толико исто знам и о тражбини трговца Франка т. ј. чуо сам да Франк има иотраживати од манастира, но незнам да ли доиста има потраживати и колико. Примећујем да сам и ја у једној братској седници изјавио да сматрам горње дугове као лични дуг пок. иг. К. јер нису спроведени кроз новчани дневник. јрм. Кипријан Грујић. 6 После тога буде преслушан Доситеј Теодоровић, бивши члан брагства ман. 11. Г. и сад при ман. Крушедолу, који изјављује: Познато ми је да ман. II. Г. више пута је било у оскудици новчаној, па је често узајмљивао новаца из ш. шт. било уз жиру Др. Грчића или др. Стојковића, те знам да ман. II. Г. дугује ш. шт. само незнам колику своту. Знам и то, да је ман. II. Г. иодигао менични зајам из винк. шт. у износу од 3000 кр. и од 2000 кр., те док меница од 3000 кр. нгје одплаћена, то је друга отпаћена са 1000 кр. те је остало свега 4000 кр. Своту од 2000 кр. одбивши ка6 Како отац Кипријан пос. г едње време и није био у манастиру, него већином по администрацијама, вије ни внати могао манипулацију игуманову и намесникову, који је цо чешће повеће своте прокартао, ва што му игуман не смеде ништа чинити. Треба и оца Кипру мало притећи, па ће он мало друкчији искав иска8ати, него гато га је исказао пред иваслаником саб. одбора др. Жарком Миладиновићем после одржане претходне конференције. Уред.