Srpski sion

С тр. 388.

СРПСКИ СИОН

В р . 25.

отано та идеја, да то овето место, иад већ порушену цркву не могу изнова по дићи, означилЗ бар достојним видљивим знаком, да не би то место и свет и живина обесвећивала. Но дугови и равне непогоде, видање преко потребних економских зграда, не дадоше ми, да ту своју намеру остварим. Тек г. 1906. када сам ствари манастирске мало уредио, одважим се са мојим братством, да ту намеру своју и извршимо, те у прорачун за г. 1907., ставимо нужну своту новаца за подизање споменика. Но данашњи саборски одбор избриса ми из прорачуна ту позицију са лаконском примедбом „док се манастир одужи". Моја давнашња жеља се опет осујети! Но нађе се изненада штедри ктитор, који хтеде да ода дуг пијетета према св. обитељи, која је била излазна тачка његове славе и сјајне каријере, те ми преда нужну своту новаца у руке, да упитни споменик подигием онако, како сам га планирао и замишљао. Тај штедри ктитор и добротвор беше Нзегова Светост, преувв. госп. Гворгијв БранкОВИћ патријарх српски, пострижник и негдањи архимандрит ковиљски. Помоћу Шегове Светости подигнут је велељепни споменик од црнога гранита у висини од три метра на месту, где је стојао олтар старе цркве. На споменику том стоји са западне стране (са фронта) овај натпис: „Изз8и С4Поги са ног8 ткол«, /И^ксто во, на не / ижс стоиши, свато встћ. Исх гл. В. ст. в. На овом месту стојала је вековима стара светосавска црква манастира Ковиља, попаљена бурне 1848. г., а порушена г. 1851. Споменик овај подиже Георгије Бранковић патријарх српски, пострижник ковиљски 1907". Са источне стране пак стоји овај натпис: „Овде почивају кости блажених епископа бачких Григорија Димитријевића ■{■ 1717. и Софронија Томашевића | 1730. г., и многих других инока. Слава им! Вечан им спомен!" Споменик је огра^ен лепом гвозденом црном оградом са по= сребреним шиљцима, а у тој огради заса^ен је свуд около леп зелен шимшир. Цео споменик има ванредно леп изглед

и јако краси црквзну порту, и биће свечано освећен приликом овогодигпње храмовне славе. И тако се испунила давнашња жеља моја и мога братства, скромно кандиоце, које ћемо палити на том светом месту, где су претци наши, скромни и побожни молитвеници вековима приносили бескрвну жртву, нека светли дуго за покој душа оних, који тамо вечаи санак бораве : а ми данашњи молитвеници ове свете обитељи, пуни топле благодарности за учињено доброчинство, узносимо тоиле молитве наше свевишњем Творцу за срећу и здравље штедрог ктитора, и сапострижника нашег, Шегове Светости преузвишеног господина Георгија Бранковића, патријарха српског, који ево опет даде видљива доказа своје љубави према цркви својој. Тај споменик славиће дуго још не само мисао којој је намењен, но и племенитост онога, ко га подиже. Од нас му искрена хвала и топла благодарност! Ман. Ковиљ, пред св. Архангела 1907. Арх. Г. В.

Иетина о беочинекој каји. Д. Р. (Свршетак.) Из наведенога се јасно види т. ј. ко хоћв да види, а ко не ће, тај наравно не видл, да је Његово Величанство одобрило продају беочинске каје, те да по томе њена продаја није Швсћ. Само људи од кова „Народносног" веселника могу држати, да се Његово Величанство требало потписати на уговору, да га одобрава! А чим није Швсћ, видићемо да л ће народни фишкал — ил који други члан саб. одбора — који ће имати да ио закључку туцинданског сабора покрене парницу због продаје беочинске каје, смети и хтети стати на становиште „Народностиног" веселника. С каквим би је образом покренуо, ако узбуде рачунао са фактичним данашњим стањем на основу напред наведених чињеница; то ће бити његова ствар. Ну, да и у овом другом случају не мора бити човек правник, да прорече њен свршетак; и то је бар јасно.