Srpski sion

Стр. 482.

СРПСКИ сион

Б р 31,

Данас је хвала Богу у том погледу друкчије, но још није онако, како би требало да буде; јер и данас има и бива самовол>е поред свбг тога, што је по данашњем уређењу епископ-дијецезан проста лутка у средишним властима, који мора да извршава оно, гато већина члавова вакључи. Па да се и то не узмогне догодити, требало би тачно одредити дужности и права, почевши од епископа-дијецезана па до ђакона, а тако исто и изме^у јеромонаха и настојатеља манаетирских, па и измеЈју митрополита-патријарха и епископа. Све би то тачно требало одредити, а ве, не имајући никаквог уређења; позивати се тобоже на каноне и праксу, а овамо радити по ћефу. Ми овамо од 1864. уре^ујемо наше црквено народне ствари, па шта је најглавније и без чега не може бити ни напретка ни реда; за то смо се врло мало или нимало бренули. и пошто нисмо то урадили, за то нам и није у цркви и црквено-народном животу онако, како би могло и требало да буде. За доказ, како се и у наше доба терао код нас пркос и ћеф једног Архијереја спрам једног са свим уредног и исправног игумана, навешћемо овде туж= бу игумана гомирског Севастијана Илијћа против свога епископа Евгеноја Јовановића, коју је поднео патријарху Јосифу Рајачићу. Иста гласи: „К Јего Свјатости, високопревосходителњејшему Г. Јосифу Рајачићу, православне цркве Сербскому Патријарху и пр. В Моравицах 28. Јул. 1851. Гонение Јего Високопреосвештенства Г. Епископа Евгенија разними, на дом и братство наносимими непријатноетми умножаемо, растет од дењ болше. Донеље благословутиј Г. Епископ бављашесја во Виење, пријде глас, даже и из Славонии, јако кољ скорјее он от онуду возвратитсја, абие мене от званија обуставити будут. Ниње о сем всјеми

силами дјелаја, не точију да напатствовати мја не престает, но и в парохии Гомирској јегда в Моравицах 1844. и в Дрежницје 1848. и 1849. ничтоже сотворити возможе, огњ подпаљаја мјатеж возстављает, ово подстреканием иних на немир Гомирцев, ово же своим собственим. Нзеци от Гомарцев убо обвиниша мја, между коими и В. С. вједомиј Радица Мусулин јест, пже за клевету противу поручика њекоего шибан бје. Вмјесто да би тужители к миру склањал, или доношение их на изјаснеиие мње дал бил, возва к ним Г, Епископ сими словеси: „Драго ми је; а гдје сте досад били ? Сад кад сте га ухватили, држ'те добро, јер ако попустите. оцрнисте и мене и себе". Противу сицеваго Председатеља в Консисториумје изјатие убо творити должен јесм, о чем С. В. увједомљаја умилње прошу, да би мја зашчитити ви соку милост имјели, и предеједателство Јего Високопреосвјашченства моего Г. Епископа в смотрении суда о Наетојатели возбранено било, тјем праведњее, јако обшче вједомо јест, да он монастирју нашему и Настојатељу того не добр јеет. Јего Високопреосвјашченство Налоги Консисторијалнија сјемо тако управљает, да или краткости ради опредјељаемаго времене, или по нарочному расположенију, тиј всегда поздно приспјевајут, в сљед чего мене потом за непослушна оглашает. Тако Налог от 2. Јулиа т. љ. к числу 680. в сљед коего би аз лично протоколи матрикуларнија, братских соборов и циркуларниј на 15. Јул. т. љ. Консисториуму сам принести имјел, приспје топрв 24. т. м., о чем прикљученое под ./• довољно увјеренија подати возможет. Да би аз освидјетелствовал, јако готив јеем повиноватисја, абие заутра поспјеших с словутими протоколи в Карло вец. Но олз скорби! Г. Епископ не хотје приступ дозволити ми, јако дјели зањат јест. На сие умолив јего за сљедујушчи дењ, и паки отрицателниј отвјет получих, јако пријати мја не будет. Тшче