Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 16

Пројектант је дакле дужан да те податке свестрано проучи и да из њих издвоји оне кише, које су за сразмерно кратко време дале највише воде.

· За тим треба, да од тих јаких киша издвоји оне, које се могу сматрати као редовне т. ј. које се могу очекивати неколико пута преко године, од оних, које се јављају ванредно т. ј. у неколико година једва једанпут.

При том сређивању података истичу се ова питања: 1., које се кише имају сматрата | као јаке, 2. колико време треба најмање да пада јака киша, те да даде највећу воду за канале; 3. колики ће део од тих киша доспети у канале.

(Одговор на прво и друго питање добићемо из података о јачини и подели кише у Београду.

Схватајући важност таквих података, председник је наше општине 13. октобра пр. г. затражио од опсерваторије Велике Школе, | податке о кишним приликама у Београду; а директор опсерваторије, професор г. Милан | Недељковић, одазвао се томе захтеву тако, да је председник општине већ 29. истог месеца имао у рукама тражене податке.

Да би те податке учинио приступним и ширем кругу, суд је општински донео 12. новембра пр. г., једну веома корисну одлуку, а то је: да се сви подаци обраде и оштампају у засебну књигу. Тај је посао поверен, асистенту опсерваторије, про. г. Јеленку ЉМихапловићу, који је до 21. истог месеца средио све те податке за штампу и они су већ и одштампани у књигу под насловом „Кишне прилике у Београду.“ |

Али, како је крајем новембра пр. г. већ био поднет општини пројект за каналисање Београда, од Везена и Сина, то изгледа да | се пројектант није ни користио тим тако важним метеорологијским подацима, без којих се данас не може ни замислити рационална израда пројекта за каналисање једне вароши. |

То, што је веома мала важност покла-

њана метеорологиским податцима у опште, и

јесте главни узрок, те су ранији пројекти за.

каналисање многих страних вароши, по једноставном систему спирања, више рађени од ока и по осећању, него ли према стварним подацима о количини воде, која може у канале доспети.

Данас је такав начин рада осуђен, сматра

се као застарео и скроз погрешан, јер, докле су се ранији пројектанти могли и извинитИи

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХИ.

тиме, што метеорологијских података није

било у довољној мери и нису били поуздани, то се тиме не могу извињавати данашњи пројектанти, кад се у свима културним државама, па и код нас за Београд, могу добити сасвим поуздани метеорологијски подаци за последњих 10 до 15 година. А толики је период довољан, да се могу оценити кишне прилике, које треба узети у оцену при изради пројекта

| за каналисање вароши.

У поменутој публикацији општинској, обухваћена су опажања од 1888. године до краја новембра пр. г. по рим. календару, дакле скоро за пуних 14. година.

Али, како су у тој публикацији недостајали баш најважнији подаци, који су потребни за срачунавање меродавне количине кише за канале, то сам ја молио г. Јеленка Михашловића, за допуну поменуте публикације, као и да се попуне подаци о кишама, које су дале за сат већу висину од 3 шт, са назначењем правца ветра за време кише.

Докле те податке не добијем, ја ћу се послужити оним подацима, који су изложени у таблици 4., поменуте лубликације, стр. 86 до 99, под насловом најјаче кише у Београду, у којој нису изложене све јаке кише, које су биле у појединим месецима, него је за сваки месец назначена само по једна и то апсолутно најјача киша у томе месецу. Међу тим су нама потребне и остале јаке кише у истом месецу, како би могли сазнати, колико је свега било киша извесне јачине.

1., Према тим тако непотпуним подацима, било је за време од 14 година свега 4 кише, које су трајале мање од 11 минута.

Укупна количина тих киша износи 189000 литара на ћа; а укупно време трајања износи 32 минута.

Према томе просечно је трајање 8 минута, а просечна количина за 1 минут и ћа износи око 5900 лит. или 96,3 литра за секунд, на сваки ћа. У максимуму пак, од тих киша, које нису трајале више од 11 минута, пало је 233 1 за секунд на сваки ћа.

2. Кише, које су трајале краће време од 16 минута, јављају се по томе прегледу свега 6 пута, за време од 14 година, са укупном количином воде од 573000 1 на један ћаг а за укупно време трајања од 59 минута.

Просечно је трајање 9,83 минута, а просечна је количина кише за минут и ћа: 9700 1, или 767, 7 “ја У максимуму пак, од тих киша

пало је 967, 7 литара за секунд на сваки ћа.