Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 20.

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

Год. Х1Х

У великим градовима и улице су подељене на више врста према својој ширини, дужини, правцу и другом, према чему имају и разне називе кад: булевар, авни, пасаж. Код нас нема великих вароши, па немамо ни назива за те врсте улица. 7

Пут железни — железнице разних врста по конструкцији, вучи и намени којој служе.

Пут водени — мора, језера, реке и канали, по којима плове бродови.

Пут телеграфски.

Пут телефонски, а вероватно ће у скоро бити и пут ваздушни.

Пут сувоземни, израђен људском руком, удешен је за саобраћај између појединих места обично тако, да њиме могу возити кола вучена животињском или каквом другом снагом — самокретна кола или аутомобили, даље, велосипеди кретани људском или каквом другом моторном снагом, да њиме могу пролазити коњаници и пешаци и поред тога и живи мал прогонити.

Да се пут сагради и учини удобним за саоораћај, морају се често пута извршити многи вештачки радови, из чега излази, да пут није прост, једноставан предмет него тело сложено из много разних елемената. И баш та множина елемената тражи много знања и вештине за израду доброга и удобног пута. Истина је, да путеви постају и сами по себи када узастопно прође више људи једним и истим правцима или тачније речено истим стопама, па чак тај пут случајно може бити добар, али такви путеви у огромној већини могу служити само за пешаке, коњанике и прогон стоке, за грађење других путева треба знања, вештине и искуства.

Први елеменат који се појављује код пута јесте: главни правац, Га дтесноп рппсетраје. Напр«тећипа [; а то је онај правац, који везује две крајње тачке пута — два места; главни је правац н. пр пут Пожаревац—Ћуприја'

Главни правац — између две крајње тачке пута — веома је ретко кад права линија, но је о бично састављен из два и више споредних праваца повезаних међу собом кривинама, што зависи од дужине пута и облика земљишта којим пут пролази. Главни је правац пута нпр. Пожаревац—Ћуприја, а споредни су: Пожаревац—Жабаре, Жабаре — Свилајенац, Свилајенац—Ћуприја, али и на овим споредним правцима, који међусобно везују поједина места има краћих праваца, што зависи, као што је већ речено од облика земљишта.

Два споредна правца, код добрих и правилно израђених путова, везује кривина |. ја сошђе де гасогдетет, Клаиттипееп, Китуе, соште-Ипе; сшуа

Кривина је обично кружна — део круга—лук и може бити оштра кривина Сошњђе [опе; зсћапје

—_—__--

Китуе. или блага кривина Сште де отапа гауоп; запће Кште.

Оштре су кривине оне, које имају мали полупречник, а благе су са великим полупречником.

За наше путеве прописан је најмањи полупре-

чник кривине од 24 тег. за државне и окружне,

а 20 те!. за среске путеве (Распис Министра Грађевина од 1. авг. 1883. год. Бр. 4433).

Поред обичних кривина на путовима постоје и нарочите кривине познате под именом: завојица | Фе 5сћјене.

У некојим нашим крајевима завојица се просто крсти именом окука а у источним — ковеј и ковеја. Завојице су обично оштре и дуге кривине, које спајају два правца на стрмим падинама брда, Пут иде у једноме правцу косином брда и уз брдо, али, кад би истим пењањем и у истом правцу продужио пут би мимоишао најближе седло, стога се пут завојицом нагло враћау други правац — супротан првоме по истој косини, само изнад — више првога правца и тежи правцем ка најнижем седлу.

Други је важан елеменат пута нивелета или градијента пута. јез аесПућез; се МуеЈене, Фе Отафепе; (ће отафеп репдепге,

Нивелетом се одређују и утврђују висине, на којима су поједине тачке у оси пута. А оса пута његова средина поклапа се са трасом.

Ако се пут полазећи од једне тачке ка другој пење на већу висину, онда пут има у томе правцу успон ја гатре, Фе У!есипо ако пак падаин силази на мању висину, онда, има пад т. Ја репе;

Чаз СејПе; Та; садша. Обоје заједно зову се нагиби: ја деснуне, Фе Мејсшпо према томе је и ни-

велета у успону или,у паду. Пут може ићи и хоризон тално, што се по могућству избегава, таква нивелета пута назива се хоризонтала; ф!е Нопхопгаје; Је раПет, ја Непе ћопхопгаје; ћопхопја!] Шпе; опгхопјаје.

За наше путове прописани су разни успони према категорији пута и купираности терена. Тако прописани су ови тах успони :

за путове државне окружне среске у равници 28. 39; 39 у брдовитом терену 57, 6, 15 у планинском терену 67, 1 8

(Распис Министра Грађевина од !. авг. 1883. године број 4433.).

Поред хоризонтала, успона и падова на путу се може појавити и изгубљен пад Мепогепез бе е.

Када се пут од једне тачке ка другој без прекида пење, онда је пут стално у успону, или ако силази на ниже онда је стално у паду. Али ако такав сталан успон прекине каква увала, дољача или долина, па пут мора да се спушта и после поново пење на исту или још и већу висину, онда пут на

томе месту има изгубљен пад. Исто је тако, кад пут