Srpski tehnički list — dodatak

(Стрл 1О стуба П нагла за 32 тт на исту ширу страну стуба, да су се дакле оба стуба као целина нагнули.

Овај је појав тим чуднији, кад испитамо положај тешке линије с обзиром на тежиште темеља и нађемо, да је геометријска удаљеност оба тежиш"та од осе стуба готово исто тако 0,14 т. (вид. сл, 1. на л. 18.) нагињући је највише 1 до 2 т.т ка широј страни стуба; тежиште грађевине иде ту уједно с тежиштем темеља. — Али и сами правци притисака на темељу показују извесну разлику. Ако разделимо стубове на два дела равњу кроз тешку линију паралелном с паралелним странама трапеза, онда износе бројне вредности притисака на темељу у плочама по квадратном метру у делу:

разлика одстојање ширемј ужем 0, тежишта Мел нај и расе пи би ДС иШНА код 1 стуба а) на површини подлоге 91,22121,20] 0,08 0.001 т. ђ) на површини темеља 38,07/37,89] 0,5 0,013 код стуба |. а) на површини земљишта под темељом |15,09]15,06] _ 0.2 0,002 ђ) на површини темеља 31,88131,20] 0,6 0,013

Поред уплива који би при зидању могли учинити бар мања померања геометријске тежне линије, можемо рачунати и моћну рустику (босажа) на лицу зида, шира страна притискујући унеколико више но ужа, слагање зидне грађе бива радије на широј страни стуба. Све ове неравномерности притиска мале су с погледом на величину темеља и не одговарају тако знатном нагибу стуба, какво је у ствари нађено.

Пређимо сад ка статичким решењима поменутих стања темеља, која произлазе од најпростијег случаја, што га дају посматрања на нашим стубовима. А. Грађевине које се опиру једино на површину темеља а вертикалне стране темеља су слободне.

[. Тешка линија грађевине пролази кроз тежиште темеља.

Испитајмо пре свега узајамни однос између положаја тежишта грађевине, Т, кроз које пролази вертикална спољна сила О) и положаја нападне тачке 9, отпорних сила 2 М, управних на хоризонталну површину темеља, с обзиром на тежиште темеља 2 (ел о):

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. Х1Х. Моменат лењивости површине темеља Е у односу на тежиште 2 означимо са Ј. одговарајући полупречник лењивости са ! а удаљење тежишта 2 од неутралне осе О са |, а од средишта отпорних сила 8 са г. Висина тежишта грађевине над темељом нека буде д. Да бисиле 0 и 2 ОМ, које су међу собом упоредне а противног су смисла, биле у равнотежи, потребно је: да су међу собом „једнаке, и да имају заједничку нападну тачку, дакле, треба да

постоји овај однос

Оена и» пенала ви и 0)

Ова једначина вреди под претпоставком, да је

фуга и пре и после деформације правилна, при чему је напрезање управно на спојницу (фугу), ! слегање

| сразмерно напрезању и кад при деформацији спој-

нице наступи потпуна равнотежа са спољњом силом. Ако ли положај темеља није добио сталност, онда једначина одређује однос између удаљености неутралне осе + и даљине нападне тачке отпора г за дотичну даљу деформацију темеља.

са т=0 је по једначини (2) = ~;

Али и најмањи нагиб темеља |, одмаћиће нападну тачку спољних притисака О од тежишта темеља за неку даљину е. Означимо удаљење тешке линије од неутралне осе о са т а средишта отпора са п; онда ће дотичне даљине од тежишта 2, бити:

Ј Средии та отпора ге — |аезрв па, Јаве ра наши (6) тешке линије грађевине: е = 0 —+=а (27... (4) Просечном напрезању земљишта под темељом 5) за целу површину Р, одговара напрезање у тежишту темеља

3, ==

175 просечно слегање по једначини

(1). 20 ита |

од чега наступа

Се Ра Услед нагиба грађевине је · | у исто време: Ло == #12ф | а из оба ова односа: ме 9 | да" Е. Д12ф% · . . . . (5) Са вредношћу 1 дају једначине (3) и (4): прети, а те т=7+ + а [2фа разлика ових двеју: Ја пп ) у МЕ „(6

За равнотежу потребно је да бууе п—т=о т. ј. да не би грађевина:

1). нагла се: |0ф = 0, како би тешка линија грађевине пролазила стално и тачно кроз тежиште