Srpski tehnički list — dodatak
Стр. 38 „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“ Год. ХХ.
Шљунак. . «+ ;0. + + + + + • 400, Ламела ЈИ.
Насип . . . . . . . . . · • 160, Сопствена тежина = 4,95.2,2 . . = 10,8 1
Сопствена тежина . . · . . · · 940, Насип =46.16 . . .. = 395!
4050,
1 14,75 |
Моменат М = –д4 | 4050 . 2,62, 100 = 114000 | водени притисак. 20. +. —=— 7,501
смгр. за бш = 7,251
бе 1000. Нормални притисак који управно дејствује на
љ 38 је површину темеља, (земљиште) износи Р = 54 1. При-
М = 0,0406 У 114000. 1,5 == 15,5 см је = 0,0280. | 114000 = 9,46 см. Узето је 8. окр. гвожђа 18 мм.
с.) На ослонцу
Ваљак = ПОН == 1150 кгр. 2,26 . 3,46 шљунак =. == 4007, НОСИТИ РРА о = 1040 , сопствена тежина Пи =. у пити но ЕМ 2900 кгр. Моменат М = КЕ 2900 . 2,62. 100 == 82 000 смкгр. За = "| је У 38
ћ = 0,0406 182 000 + 1,5 = 18,5 см. је = 0,028 1:82 000 = 8,04 см“
Узето је 8. окр. гвожђа 12 мм, 8. Испштивање обалног стуба (сл. 172 до 174) Обални стуб је израђен од бетона; у продужењу сводних ребара извршен је масивно. Између ребара изостављена је бетонска маса (сл 155) . Испитивање је извршено такође на 1.м. ширине. Укупна садржина обалног стуба износи 98м" а укупна тежина О = 98. 2,0 == 196,0 1. За текући метар ширине и дужине самог обалпог стуба добија се
196
ве бб - 48
Обални стуб је раздељен у три ламеле
Испитивање је извршено са обзиром на насип изнад стуба и притисак воде. Притисак земље са стране није узет у обзир. Према овоме добијају се следеће тежине ламела:
Ламела ГиП
Сопствена тежина = 495.25. . .= 124 Насип = 27 .16. . .= 43, 16,7 1. Притисак воде . . . · === 10:06
(ар== ап == 0,11.
тисак дејствује ван језгра х = 150 см. Пошто се истезања морају искључити, пошто је Е = 100..3 . 150 = 45 000 см“ биће:
д.Р __ 108000
= == = 92,4 кгрем. 300 х 45 000
е
према овоме дозвољено напрезање темеља од 4 кгрем= није прекорачено—
2) Мостови са висећим коловозом. Основни облици лучних мостова са висећим коловозом виде се из сл. 37 до 40. У сваком је случају коловоз утврђен за висеће стубове са обе стране лучног носача. Избор овакових мостовских типова само је онда користан, кад имамо ниске обале и високо водостање и кад је темељ за обалне стубове несигуран или кад су ниско лежећи ослонци јако положени нападу од велике воде. Према потреби, коловозна плоча, односно нарочито јака арматура ребрастих носача, може на себе потпуно или делимично да прими хоризонтални потисак. Чешће се појављују већи распони, код којих не би била корисна примена гредних носача са коловозом доле!) Такви носачи са пуним дуваровима изгледали би врло грубо, због чега се и са естетичког гледишта морало дати првенство лучним мостовима са висећим коловозом, разуме се, кад су обале ниске а водостање високо. У свима другим случајевима били би потребни дугачки навози (приступне рампе) који су у сваком [погледу велика сметња за јаки саобраћај, а сем тога и саме зграде у близини моста много би изгубиле од своје вредности. Ако би се ипак одлучили 'за какав простији гредни систем, онда ћемо већ и при средњој речној ширини морати да градимо и речне стубове, који не само да поскупљују мост, већ шта више сметају и речном саобраћају, а при великом водостању могу бити и опасни, јер опстанак целога моста много зависи од стабилности самих речних стубова, јер падање мостова не зависи толико од дебљине свода, колико од јачине самих стубова. Арматура лучног носача врши се на познати начин и она у принципу 02
1) Сравни: Мостови од ојачаног бетона— Срп. Техн. Лист струч. додатак Св. П. — 1908 стр. 20.—