Srpski tehnički list

_ бтрАНА 48.

РАДОВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

БРОЈ ди 4,

271742 сточних Е По на среским друмовима, 952 901 људских надница,

252 008 сточних на коњичким стазама 30 468 људских надница 9902 сточних 5

У години 1884 саграђено је: главних друмова ду а КЛ среских % 196, „„ ка кањаничких стаза 88,,, кл којима се за нужду може п возити, Даље саграђена су 4 велика дрвена моста са укупном дужином од 958 1и и 8 скела. Утрошено је: у новпу 480 000 диш у кулучарима: 724 3825 људских надпица и 801081 сточних. Обдржавано је 1588,,, ка главних друмова пи 1095,,; кл среских друмова. (Дужина, главних друмова у тој години је с тога мања од предидуће године, што су неки главни друмови проглашени за среске. · Ради обдржавање било је 52 надзорника и 165 чувара. На обдржавање утрошено је на плату надзорника 85 000 дин. на куповину алата 25 000 дин. на остале потребе – 307 000. , осим тога од кулучара: #87 031 људских надница и 526 879 сточних надница.

У години 1885 извршено је: главних друмова 59, ,, кш среских У 18, „а к1 коњичких стаза 29,,, ко; пет већих дрвених мостова са укупном дужином од 270, и пет скеле, да то све утрошено је: у новцу 541 750 динара; у кулучарима: 501925 људских надница пи 184 1228 сточних : Дужина друмова за обдржавање износила је: главних 1570, ,„ ка среских 1829, „„ кл Утрошено на обдржавање у новцу: на плату надзорника 85600 дин. на куповину алата 25'0007 ~, на остале потребе 960 000, Осим тога укупно утрошено је у кулучарима: 1051377 људских надница 642 019 сточни, .

У години 1986, саграђено је: главних друмова 167, „а К1 среских : 62 а 0 два дрвена моста са укупном дужином од 288, „ т дужине и 3 скеле. Осим тога трасирано је: 427, , кт за главне друмове и 959, , кш за среске " Утрошено је: у новцу: 1223 240 динара, ва грађење друмова и мостова и 88000, за трасирање; у кулучарима 597 982 људских надница и 287 000 сточних. Дужина, друмова за обдржавање износила, је 1640, „, кла, главних друмова, и 1962, „ кит среских друмова,

Издатци за обдржавање су следећи: на плату надзорника 97150 дин. на куповање. алата, 20500, на остале потребе 9346840 , Од кулучара укупно утрошено је: 1217 415 људских надница и 715 814 сточних з На реду би било да се овај рад у Босни п Херцоговини сравин са сличним радовима у нас, ну како наше министарство грађевина до сад није јавности предавало своју радњу, то и нами недостају, за то поређење, нужни податци. Једино што можемо, сравњења ради, прибележити, то је приближна дужина друмова у нас и то државних износи 1550 ки; окружних до 1400 и среских до 740 кл, Дакле укупна дужина је скоро 700 ки већа од дужине друмова у Босни и Херцеговини.

Сви ови радови, као што је напред поменуто, вршени су кулуком по закону од 6. Марта 18969 год, који су и Аустријанци, са мадом изменом, задржали, јер им је то, као што се у извештају вели, било најважније 58 ство за грађење обдржавање друмова.

У годичи 15790 износио је број обавезних кулучара 254 269 лица са 178876 грла стоке, — Како је према поменутом закону, сваки кулучар дужан у 5 година да кулучи 20 до 30 дана или годишње 4 до 6 дана, то укупан број годишњих надница, које се могу употребити, износи просечно:

1300 774 људских и 874 118 сточних

Услед непрестаних политичких немира у годинама пред окупацијом, кулук је под Турцима неуредно вршен и сви су друмови били у хрђавом стању.

Осим тога, становништво није бпло навикнуто ни најмање на правилан рад, а и невично раду са алатима, који су за грађење друмова потребни.

Бројно дакле била је маса велика, алп не извејбана, коју су Аустријанци требали организовати и за потребне радова извеџбати,

У извештају се вели:

Пошто је диспозиција од 250000 људи годишње на разноврсне радове задавала великих административних тешкоћа, пошто се народ извлачио од кулука и пошто је рад кулучара сразмерно врло мали, влада се морала решити да тај систем задржи, јер би без тога поправка постојећих путова, грађење нових и обдржавање, било са свим немогућно.

У почетку се помишљало да се кулук замени новчаном накнадом, али с обзиром на сиромаштину која је у народу владала, тако да су с тешком муком наплаћивани и остали прирези, то је задржат кулук као мање осетно зло.

У прво доба је народ с тешком муком натериван на рад и резултати рада били су незнатни, а многи су се, у след слабе контроле, пи извлачили од кулука. Нарочито су кметови заклањали од рада богатије људе, а спромашнијима више товарили.

Чиновништо се старало да сметње уклони, али док се сигурно искуство у раду није добило, нису издавати никакви прописи, како би се избегло омаловажавање истих, услед честог мењаља.

Први корак је био да распоред кулучара не праве кметови већ надзорне власти, али тако, да је сваки кулучар у стању видети колико је који дужан урадити и колико је урадио,