Srpski tehnički list
— 8
:вејопетеп,, Рапз 1889 р. а. У предговору наведеног програма наставе у рударској школи у Паризу који је публикован 1889 године, г. Адоћ Сагпој наводи да су два курса: курс о законодавству и курс индустријске економије, који су до тада били спојени и предавани са врло мало часова, сада одвојени и поверени двама професорима и да им је програм удвостручен'“ Кад се упореди стање 1878 г 1889 године добија се овај преглед:
Број часова
1878 г. 1889 г. Законодавство — 49 Индустријска економија 25 21
Кад је на овај начин обележен обим наставе онда је могућно дефинисати му елементе.
Главни циљ коме треба тежити, јесте да се изложи улога шефа каквог предузећа у разним положајима економског живота. Професор према томе има да изложи:
1). Циљ и карактер индустрије
2). Основе производње, истичући при том задатак шефа предузећа.
3. Основе поделе добара, обележавајући при том начин на који ће шеф предузећа наградити своје помоћнике (капиталисте и раденике) и добити најзад, ако операција буде успешна, и сам личне користи;
4, Основе промета, а нарочито: на који начин шеф предузећа остварује потребан кредит, како рамље услед новчаних криза, како зависи од трговинских односа (слободна трговина или заштитна) од стања размене добара ит. д:
5). Основе потрошње, излажући у исти мах како треба шеф предузећа да води рачун о потребама и захтевима потрошача;
6). Основе за оцену резултата, које постиже предузеће индустријским рачуноводством, показујући у исти мах: како рачуноводство захвата у све горе изложене основе: у производњи, да би се омогућила одредба оног дела капитала, који се улаже као сталан и оног дела, који служи као покретан; у подели добара, да би се омогућила одредба добити, која припада шефу предузећа; у промету: да би се знао рачун што произлази од операција с кредитом за које се шеф предузећа ангажовао; у потрошњи да би се сазнао резултат операција које је шеф предузећа извршио с потрошачима.
Укратко: план наставе, који писац предлаже у овом овом оригиналном облику, који се не налази ни у француској ни у другим земљама, имао би бити овај:
1). Предмет и карактер индустрије. Општа улога коју има шеф предузећа и својства која он треба да има.
2). Шеф предузећа на делу производње, Елементи с којима треба да ради: начин рада кад ра-
/
(јрее
ди самозтално и кад ради у друштву и т. д; начин употребе природних сила; начин употребе капитала; начин употребе радне снаге (услови рада, штрајк, хигијена, безбедност и т. д. раденици и производња; подела и комбинација рада; машине; слобода рада; правнла о раду). — Конкуренција и монопол. Солидарност индустрије. Велика и ситна производња, конолизација.
8), Шеф предузећа на делу поделе до6 ра— Награда помоћницима шефовим, капиталистима и радницима. Интерес. Плате: начин одређивања плата. Поправка радничког стања сопственом иницијатитом, од стране послодавца, од стране државе (раденичка удружења, кооперативна друштва зграда и производњу, удео у добити и сорагЕпегвећтр,, установе послодавца, интервенција закона) у садашњости (плате, насеља и т. д. берза рада, штрајкови и т. д. поравнања и изборни суд)и у будућности (потпомагање, осигурање ит. д. Добит шефа предузећа. — Односи у којима стоје интерес, надница и добити т. д.
4). Шеф предузећа при операцијама и промету. — Трговина, преносна и саобраћајна срества, кредит, новац, курс новца, банкарство, берзе, кризе и т. д.
6). Шеф предузећа у рачуноводству. Индустријско рачуноводство (рачуни, књиговодство: главни ослови индустријске Управе, цене коштања, општи трошкови, (режија), инвентар, биланс).
У овом плану изложени наслови само су набрајања, која имају циљ само да нагласе основе појединих делова предавања. У осталом, сваки овај део треба третирати, не као засебну целину, већ као део једне целине, у којој се улога шефа предузећа непрестано истиче као спона н непрекидна веза између појединих делова. На тај ће начин предавање показати шефа у живој слици у разним фазама његова рада, и економске појаве груписаће се и довести у узрочну везу у логичном реду.
Али није главно само омеђити обим; нити предмет оставити потпуно неограничен; главно је умети предвидети потребно време да се програм сврши. Два сасвим противречна обзира треба да одреде трајање предавања: с једне сиране карактер ђака техничара, које њихово претходно образовање није ниуколико упутило на појмове економске и социјалне наухе; карактер, који не допушта журно излагање ових нових знања; с друге стране уске границе којима је скучено време за поступну наставу у школи, у којој, су напредак науке и индустрије нагомилали у школи многе техничке курсеве.
Не мислећи да овим одређује несумњиво тачан број часова, писац мислим да би професор могао ова предавања свршити у тридесет лекција.
· (наставиће се)