Srpski tehnički list

— 169 —

и о брзинама дају интересан резултат за квадратуру потребног профила за отицање, на име:

Дакле Приближно сталан по квадрашном километру слива.—]атауег узима за већу сигурност да је потребна површина попречног пресека

0,3 0,28 2 : по 1), : = геирдуна погоја — а ме за сваки км па 0,15 м 8 2 Слично је нашао и у. Кауеп 0,155 м%) 0.17 0.192 Ово све је можда мало удешавано и то веропо 8).: ТЕ = 0,123 м: по ош === и 2 и“ ватно код брзина. 8 г По величини слива и висини кише може такоВЕЛИКА ВОДА то|РАЗМЕРА МАЛЕ ВОДЕ | 22 = не секунд ПРЕМА ВЕЛИКОЈ |- 24 НА ка СЛИВА про: је -48 и 24 од — до вечи, 24 до — просеч. 55 1. У близини извора иу планинском пределу 0.82 — 0.27 1|0.30 || 1:110 — 1:120 | 1:115 3 2. У брдовитом пределу 0,21 — 0,25 |0,23 | 1:100 — 1:110 | 1:105 2 3. У брежуљкастом пределу! 0,16 — 0,18 |0,17 1:90. — 1:80 1:85 155 4. У равници (доњи ток реке) 011 — 0,14 |0,12)1:75 — 1:60 1:67 1,0

ђе да се добије вероватна количина, која ће фактички доспети под мост. —

Но тешко је погодити колико треба да буде коефицијенат што одређује количину воде која фактички отиче мањи од јединице. Па затим и колики је у истини коефицијенат отицања у дотичном пределу 2 Све су то неодређене количине и у том погледу влада произвољност или се помаже коефицијентима изведеним из искуства.

Тако Француско Министарство Грађевина расписом својим од 4. јула 1873 године препоручује овај образац:

() == 0: ООООВа и пе

Е је коефицијенат отицања а ћ висина кише годишње. Овде је тешкоћа у одредби коефицијента |

Исковски (Јзкомзку) налази да је највећа количина воде у секунди

Отахи == елити Ћи

А = површина сливау квадратним километрима, За врло пропустљиво и осредње земљиште у рав. ном пределу количина с креће се између 0,02 и 0.03 и расте; док у планинском пределу, кад је земљиште више или мање пропустљиво и осредње стрмо, не достигне вредности измећу 0,06 и 0,08 а у планинском стрмом предегу с непропустљивим земљиштем износи с = 0,6 до с= 0,8. Коефицијенат т опада с величином слива и то:

За А = 10 100 1000 5000 10.000 кт-== 9,5 7,4 47 3,1 1,6 По Гашепђутга у је: 114 паж пе Бар 0,007 | ( 15 –ОСЕ Т )

У овом је обрасцу с' = 0,7 до 2,2 за низине и за брежуљкаст предео с падинама благим до осредњег нагиба и земљиштем пропустљивим и непропустљивим. За планинске алпијске регионе с достиже вредности с 1,7 дос = 2,6.

Ктезтшк дао је овај образац

РЕНЕ _: 05 + УХ

Отах = а

Ту је « обично равно јединици а само у приликама где има много отпора при отицању а опадне до 0,6. За сливове мање од 1 гвадратног километра треба за УА ставити најмање 1.

Овој формули доста добро одговара и пашерова таблица. В.таблицу на стр:

Клунцингер даје овај образац:

81 #

О = 0,006 Т (5 Е– г)

# је време трајања кише; ћ је највећа висина кише

| а у милиметрима за 24 часа а Т = _ значи најдуже У

време отицања. Овај се образац не да лако применити јер треба знати у а то је тешко одредити 633 мерења.

») По старом хановерском правилу треба по у.

Киуеп-у: за 1 квадратну миљу слива по | квадр. ханов стопа профила, Па како је 100 квадрат. хановер. стопа= 8,5, квадратних метара, а ! квадратних миља = 55 квадратних километара излази:

8,55 „= == 9155 55