Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

Корпети од удруженог рада увидели су људи | одавно, за то га виђамо код племена, која се налазе на ниском ступњу развића, онако пето, као што га видимо по код образованих народа. Примера за то пмамо много. Многи путници | по земљама где живе ловачка племена причају | нам о животу њиховом. п у тим својим путописима износе многе примере ловачког удруженпог рада. Да наведемо неколико.

Далеко од нас, у широким аустралпским рекама хватају рибу читава племена заједнички. До 50 становника наоружају се копљима од тврдог дрвета, уђу у воду, направе полукруг, гњурну се у воду с копљима и изађу тек после дугог времена. Ако натом месту нису ништа ухватили, они се одма од тога места крену и по ново се с копљима гњурају. Гњурајући се и бпјући рибу прођу по неколико километара. Тачност у заузимању положаја, вештина и поредак у гњурању задовољавају највећу изисканост. — Сви ови људи заједнички раде, лове рибу, кооперирају међу собом.

У једној другој, од нас далекој земљи, у новој Зеландијп, ватају рибу ноћу. Мушкарци, женскиње и деца без икаквог сграха бацају се у запенушено море, у коме им је као да су код своје куће на суву. Многи људи, који су запливали да| леко од обале п удаљени један од другога, приближују се један другоме. При том не само да се дивља дрека њихова разлеже поморској пучини, него својим искакивањем из воде скоро до полан млатарањем рукама по површини воде праве прави пушчани пуцањ. Крилате рибе почну пскакивати из воде у свима правципа, често прелетајући и круг који су направили ловци. Кад је круг већ доста узан, људи се гњурају са својом пређом и износе је пуну рибе. Рибу сипају у кошеве, које жене држе ван круга. и с пуним кошевима пливају ка обали, испразне их, па се по ново враћају.

Читава племена опремају се у лов на дивље американске бикове, и то два пут годишње, Јуна и Октобра: на зборноме месту скупљају се становници из неколико села и поделе се у неколико гомила. Свака гомила спремила је по 500 кола, која вуку коњи или волови. Кад гомиле дођу на одређено место, отпочињу се припреме за, лов. Старешина товори беседу, у којој, између осталога, напомиње да пазе да један другога неустреле. На стадо нападају сви заједно, и сваки обележи свој лов пре него што појури другу животињу. Ове знаке сваки признаје, али ако се посумња, онда се сумњива животиња дели подједнако међу онима, који полажу право на њу.

Ове примере из удруженог рада ловачких

племена навео сам, да бих доказао, да пи код њих

не може бити без удруженог рада; сваки за се не би могао да нахвата за кратко време онолику рибу колико нахвата у друштву сдругима; сам не би смео ни изаћи пред дивљег бика а камо ли да их тамане. Удружени рад даје п ловачким племенима могућности да моту свршити послове, које без њега не би могли евршити; заједничким нападом на бикове савлађују тешкоће и привређују толико, колико сами за себе не би могли успети па ма колико радили. Удружују се за заједнички рад не само мушкарци него и женскиње и деца, сваки од њих ради посао за који су према својој снази способни.

Кад су користи од удруженог рада увидели и ловачки народи, који се налазе на најнижем ступњу развића, кад су п они увидели да без њега не могу ни своје нампрнице набавити, онда није никакво чудо, што кооперадију, удружени рад, виђамо и код сточарских и земљорадничких племена, која су образованија од ловачких. Пример удруженог рада код сточарских племена не треба, тражити код других народа, тога ради треба се обратити само нашем бачијању.

Нека ми читатељи дозволе да наведем примерну кооперацију у мужп стоке, преради млека, и поделе његових производа.

Госп. М. Ђ. Милићевић, у „Кнежевини Србија" овако оппсује бачијање.

„Већ од половине месеца Маја, кад се хоће да почне струга пли бачија, одлуче се од музара оваца празови п све јаловиње, ша се то чува одвојено. И тек се о Св. Томи (6. Октобра) пуштају празови у овце, и то бива с општим весељем.

„Музаре пак, одвојене од празова п од јаловиња, мешају по њих 10, 15, 20, 30, па и 95 домаћина, у једно, па та сва тако помешана стока. иде заједно на. пашу, има једне чобане, и на једном се месту музе по реду који је за тај посао усвојен од памтивека. Домаћини се ти знају од више година, и без важног каквог узрока, ни један не иступа из те бачиске заједнине.

„Број тако помешане стоке може изнети 500, 800, 1000, а п 1200 брава музара.

„Место ва мужу, која се зове струга пли бачија, мора бити крај воде, пи удесно за тај посао. Ту се начини какав вењак за склониште судова; ту гори ватра, и увек има по ко год.

„Помешаној тако стоци одреде се, заједничким договором чодани, којих број зависи од ороја стоке, али их обично бива по тројица, од којих се први зове: ћетаја, други: готћетаја, а трећи: погоњач. Отока сва, тако пзмешана, зове се сагмал (турска реч, која значи ! музаре), или просто : стадо. Ћетаја је старешина чобанима; он води рачун о примљеној и помешаној стоци, коју мора

]