Srpsko kolo, Sep 22, 1904, page 3

Год. 11.

СРПСКО КОЈЈО

Стр.

Лист „Рускија Вједомости" рачунају, да ће сибирска жељезница преносити мјесечно 35 хиљада људи на бојно поље. Почетком будуће године имаће Руси 12 корова војске и 7 засебних коњичких дивизија. Седам корова и 4 коњичке дивизије сачињаваће прву војску под Куропаткином, а остатак од 5 корова и 3 дивизије коњичке војску генерала Грипенберга. С том ће убојном снагом напасти и ударити Куропаткин на Јапанце, јер ће бити јачи одњих.

Ркаћки Патријарх 1 Симо М«та?уљ — Београд. У приморском граду Травњу, у суботу, 17. марта, године 1854., стари травањски трговац Марко Пламуша — надимком Патријарх, у свом дућану дознаде, да се Француска и Инглеска придружише Турској против Русије, и паде у несвијест. Управо, за дуго је било питање, је ли Патријарх најприје дознао за тај догађај, па онда пао у несвијест, или језадогађај дознао тек пошто се освијсстио. За дуго су о томе разбијали главу жбири и уопште Латини (католици) травањски, али старац не хтједе казати истину, док је трајало оно апсолутистичко доба. Онога јутра, Патријарх, пошто се, по свом обичају, дуго Богу молио и доручковао у кући, стиже у дућан, кад је његов синовац већ и велико пазарио, јер је субота пазарни дан у Травњу. Уђе у пун дућан, па поче помагати, купце савјетовати у избору, умјеравати цијене, и т. д. Стасити старац, блага лица, сиједе браде, са свиленом црном капом на глави, у дугачку црну капуту, задаваше сваком повјерење и поштовање. Сел>аци православне вјере обожаваху га, сматраху га као жива свеца, а они други, Латини, помало га и мржаху, али, и они га штоваху. И тога јутра, уз погађање и пјенкање, било је помена о старијем временима, и о женидби Тривиној, те се, као и увијек, по-

1 Доносижо ову приповијеот „Ркаћки патријарх" (Ркаћима зову у Далмацији православне Србе, исто као код нас што нас зову у Хрватској Власима), српског приповједача Симе Матавуља, која нам казује исто оно, што се и данас догађа. Прије педесет година устала је била готово сва Европа прот в Русије и хтјела ју је коначно уништитн. Аустрија је такође била против Русије, гонила је пријатеље њене, и умало није загазила и сама у рат нротив Русије, и ако ју је она спасла г. 1848. Тако је Аустрија вратила љубав изахвалност. Сва је Европа устала, али Русије није сломила. Оно што се догађало прије педесет година, поновило се и прије двадесет седам година, кад је Русија ратовала с Турском. И онда су непријатељи клицали од радости, кад је руска војска доживјела који пораз од Турака. Али Русија је опет побиједила свога непријатеља. Данас Русија ратује са Јапанцима. Нспријатељи, а то је скоро сва Европа, и опет се радују и кдикћу, али ћс Русија, ако Бог да, и опет побиједити свога непријатеља. Србин је увијек стајао уз Русију и осјећао братску љубав за Русе. Кад не би било силне руске државе, наши би нас душмани већ давно притиснули о ледину. Овако зазиру од Русије, па зато мрзе и н .у и нас.

нављао узвик: — „Та што га већ нс жениш! Толико благо, а ви инокоси!..." И стара Параскева, Патријархова сестра и „домоводитељка", причаше уз обичне разговоре о Русији. Скоро је година дана, (управо одјула 1853. од кад Руси упадоше у Влашку), да се у њиховој кући и не говори о чем другом. Стари је на свој начин објашњавао новинарске вијести, а свако његово тумачење бјеше дуже од најдужег новинарског чланка. Закључак је био увијек један: Руси ће побједити. Јер не само што је уза њих Бог, као свагда, него имају силу и богатство, које се не може исцрпсти. То зна он, Патријарх, који је својим очима глсдао руску војску, руско благо по црквама и манастирима, и тако даље. Параскева бјеше братов одјек међу православнијем заграђанским женама, које је похађаху. Она је њима објашњавала мало друкчије, женски. Говораше: — Руси ратују ради ослобођења Христова гроба од некрста, а Русима се противе не само Турци, него и Латини и Лутори. Али то је добро. Због тога безбоштва нестаће са лица земл.е сваке вјере, осим крста од три прста, свијех краљевина и царевина, сјем јединога и превсликог царства московскога, православнога!... Кад послије ручка Трива отиде у дућап, Патријарх, као сваког дана, леже у истој трпезарији, на диван. Источни угао, према прочел>у, приказивашс прави иконостас, — три низа икона, сребром и златом окованијех, пред којим увијек гораше кандило. -— Докле Патријарх спава под благом заштитом светитеља, да вам испричам шта је главно из његове прошлости. Родио се у заграђу травањском пошљедњих година владања млетачке републике. — Отац му, надничар, даде га у трговину код неког имућног и самохраног Грка. (Онда је било још неколико грчких домова у Травњу). јУТлади Пламуша угоди Грку, а кад стаде на снагу, постаде му као посинак. У то вријеме Приморје припаде Аустрији и она постави православној цркви првога владику. Али тај владика (цинцарског поријекла, и ако се звао Краљевић), поче најприје кришом, па јавно радити да се православни поунијате. Зато се против њега створи завјсра и мјесто њега, по случају, плати главом неки његов доглавник, Пољак, каноник. Владика побјеже, влада затвори око петнаест завјерсника, међу којима и младог Пламушу. Робовали су по тврђавама, који више који мање, а Пламуша тринаест година. Срећом његовом, двије године прије ослобођења, господар умирући, остави му своју кућу и дућан, а ако би он умро у тамници, онда да припадне православној црквеној опћини. Пламуши првп посао би, да отиде у Русију.