Srpsko kolo

Год. 111.

СРПСКО коло

Стр. 7.

кретнина продати и само овлаштеничко ираво, које је хтио сачувати за се и за дјецу своју. И на то је мислио нови закон, па је, штитећи домороце, одредио у §-у 22., да у таквом случају овлаштеник не може продати свог овлаштеничког права странцу, прије него ли је понудио земљишну заједницу и преко ње све своје суовлаштенике, да ли желе купити његово овлаштеничко право по то и по то. Ако за тридесет дана не ће ни земљишна заједница ни који суовлаштеник купити понуђено им право — а то се на жалост често догађа због неукости нашег свијета — тек онда смије нудилац продати своје право туђинцу. Прода ли који овлаштеник своје право без претходне понуде земљишној заједници, онда може сваки овлаштеник пред судом тужити продавца због повреде права првокупа (прекупа) и то за мјесец дана, откад је тужилац сазнао за продају, дотично најдуже за годину дана, откад је продаја проведена у грунтовници. Крај свих тих ограда ипак се дешава, да туђинци ускоче у земљишну заједницу, јер наш свијет не позна преголеме вриједности овлаштеничког права. Нови закон, имајући пред очима, како крваво и тешко су наши стари дошли до заједничког иметка, створио је још даље запреке туђинцу, који је већ купио овлаштеништво, да не може шале доћи до уживања заједничке имовине, те је сасвим мудро препустио самим овлаштеницима, нека о првом уређењу своје земљишне заједнице у правилнику одреде јачину тих запрека по величини и вриједности свог заједничког иметка, јер тајније једнак. Закон у §-у 18. допушта земљишној заједници, да може у правилник уврстити установу, да није довољно, да когод само ваљано стече неки дио овлаштеничког права, па да тиме одмах добије и овласт размјерно црпсти користи из заједничке имовине, него да мора још за овлаштеништво, које није стекао баштинством или диобом овлаштеног земљишта, платити заједничкој благајници тачно одмјерену иристуинину (прикупнину, статутовину). Докле год купац не плати приступнине, све дотле почива његово право за корист земљишне заједнице. Значи, да он дотле не може уживати користи и дохотке свога права, него да их губи за корист земљишне заједнице. Осим тога је закон у §-у 10. препустио земљишној заједници, да она у правилник може уврстити установу, да неко добива овласт уживати размјерно плодове заједничке имовине тек, ако стече неку тачно одређену најмању количину овлаштеничког ирава. По томе је јасно, да у правилнику треба одредити, да буду што веће, али и праведне, и приступнина и најмања количина овлаштеничког права.

Земљишне заједнице се врло слабо служе тим законским благодатима, те приступнину одмјерују веома малену по 20, 30, 60, 100 највише 400 К за једно цијело овлаштеничко право, док би неке требале по величини свог иметка установити приступнину са 1000 до 4000 К за једно овлаштеништво. Обично земљишне заједнице одређују приступнину и за овлаштенике до душе нешто мању него за странце, али то не би требале да чине, јер тиме отешчавају домороцима прекуп овлаштеничког права, што је врло штетно за очување и унапређивање старосједилаца. Установом §-а 10. закона се необично мало земљишних заједница користи, те у опће правилником не одређује најмању количину овлаштеничког права или ако то и учини, онда је та количина без значаја, јер се своди на х /б4' х /з2> 7ш највише на 1 / 8 , а требало би да се увијек установи са 8 / 8 т. ј. са једним цијелим овлаштеништвом. Разлика је велика, ако је довољно, да неко добива овласт на уживање плодова заједничког иметка, кад је стекао ] /б4 овла_ штеништва уз малу приступнину, те кад је стекао 8 / 8 овлаштеништва уз знатну приступнину. У потоњем случају врло тешко може странац доћи до уживања заједничког иметка, а у првом без по муке. Нека примјер покаже. У земљишној заједници Јаблановац је приступнина за странца 4000 К за једно цијело овлаштење, а 8 / 8 најмања количина овлаштеничког права потребна, да може доћи до уживања заједничке имовине. Ту странцу не помаже купљена Ј / 64 , него треба да прикупи још 63 /б4 те Д а плати у заједничку благајницу 4000 К. Прије него што то учини, проћи ће га за цијело воља и жеља, да постане овлаштеником. Али ако су ограде малене и незнатне, напуниће се земљишна заједница брзо туђинцима, који ће истиснути домороце. Да се то не догоди, треба да овлаштеници добровољно приступају уређењу својих заједница и да не слушају којекакве бесмислице, да ће им се заједничка имовина, ако пристану на уређење, отети и продати Чивуту, Маџару, Шваби и бог те пита коме. Такве бесмислице шире у честити неуки народ само његови непријатељи, који желе, да се окористе народном лаковерношћу и безазленошћу. Далеко им лијепа кућа. Које земљишне заједнице нису поступиле код првог свог уређења, како је овдје казано, могу то поправити накнадно, јер § 31. закона даје главној скупштини овлаштеника право мијењати правилник с одобрењем кр. земаљске владе. Гавра Коие нол. ;• " Ч /. -у' ; '/Л