Stara Srbija : Geografska i etnografska slika (1912.)

крајеви око Ћустендила и Софије у Бугарској. У тој области скопско-прешевска област'има јединствен положај. Она има лаке и сигурне везе у свима правцима, држи у себи кључ најважније уздужн: комуникације и њену везу с главном поцречном комуникацијом; на послетку скопско-прешевска је област знатна природног богаства. Због свих овнх особина скопско-прешевска област постаје средиште из кога се може најлакше завладати пространим областима Балканског Полуострва, и из кога се може развити једна снажна држава у унутрашњости Балканског Полуострва. Из тих разлога Цвијић је скопско прешевску област по важности издвојио од осталих и назвао је балканским језгром. („Основе“, књига I, стр. 47 —52, и књига 111, стр. 1058). У тој централној области можда није од мањег значаја ни положај Ниша кад се узме у обзир његова веза с долином Тимока и с Косовом. Прва га доводи у контакт с долином Дунава, с Влашком Низијом и с Јужном Русијом, а друга с јадранском обалом, Италијом и медитеранским светом. Кад се још дода да Ниш лежи на важној тачци моравске долине, да има одличне везе и с Београдом и са Солуном и Софијом, онда је разумљива његова велика историјска важност коју је сачувао кроз сва времена. Пруга Дунав —Јадранско Море учиниће га најважнијом железничком раскрсницом на Балканском Полуострву, на којој ће се укрштати саобраћај између области Средоземног Мора и степских и бореалних обласги Европске Русије с једне, и између Средње Европе и Ближег Истока с друге стране. И из ових је разлога од великог општег културног и светског интереса да се што пре начини од Скадра на Дунав железница, и да та линија дође у руке једне цивилизоване државе.

III

По разноврсним природним особинама у Старој Србији разликујемо два дела, и то скопски и косовски део Старе Србије. Оба су растављена шарско-карадашким планинским вендем, који не чини само једну препреку саобраћају, већ представља важну климску и фитогеографску границу. На јужној страни, као што ћемо доцније видети, превлађују утицаји медитеранске климе и вегетације, а на северној средњевропске. Дуга, жарка и сушна лета са дугим јесењим ки-