Stara Srbija : Geografska i etnografska slika (1912.)

9

је врло оштра, дуж кумановско прешевске удољине дува јак северни ветар, који наноси велике снежаничке сметове. Северна или косовска Стара Србија с Метохијом, призренском котлином и Подримом чине једну географску целину, за коју се везују шарске жупе Сиринић, Средска и Опоље и лимска жупа Плав с Гусињом. Ова област по својој клими и вегетацији, које носе средње-европски карактер, много је друкчија од скопске Старе Србије. „Северно од качаничке клисуре не осећају се ни слаби медитерански утицаји ; Косово, Метохија и друге котлине на С. од Качаника имају средње-европску климу. Лети нема онаквих жега као у Скопској Старој Србији и даље у Македонији : небо је чешће наоблачено, кише нису сасвим ретке, атмосферски су талози правилније распоређени на сва годишња времена, а преко зиме падају велики снегови. Због тога је више речица које лети не пресушују; реке, чији је слив кО’ лико оних на Југу од Качаничке Клисуре, имају много више воде; многобројније су реке богате водом, чије су долине осим тога и лети влажне и покривене бујним зеленилом. На Северу од Качаничке Клисуре нема оне летње спрљености и спарушености, нити је земљиште познате жућкасте и жућкастоцрвене боје; превлађује обрасло, зелено земљиште: велики шумски комплекси храстове и букозе горе, затим бујне паше и ливаде. Не само да нема јужних културних биљака већ су ретки и виногради. Место њих се јављају пространа поља са житима, нарочито пшеницом и кукурузом, затим шљива, која, почињући одмах око Качаника, има даље на Северу све веће распрострањење", („Основе за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије“, написао Ј. Цвијић, књига трећа. Београд 1911, страна 1052 —1053). Областк западно од Вардара, нарочито Тетово, 1 Пореч, Кичево и Копач држе средину између македонских котлина и старосрбијанских. Зиме су већином оштре, дуге, али често без дуготрајних јаких ветрова. Пролећа и јесени су кратка и кишовитз. Лета су свежа, пријатна, с довољно кише и без несносних жега. Областн веома богате атмосферским талозима. Новопазарски Сакџак преставља знатно друкчију област, и по саставу и пластици свога земљишта и по особинама климе и вегетације. Док су остала два дела Старе Србије била у области родопске масе или у обласги где се она судара