Stare srpske biografije. Knj. 1

140) СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

новоосвећену руку његову, полагаше је на главу своју. М, бив с њим љубазно заједно за трпезом и утешив се фречју, отиде у своју ћелију, где провођаше живот испоснички. |

Због манастирских потреба отиде отац у град солунски, и, ушав у свету цркву светога страстоносца Храстова великомученика Димитрија, љубазно целива свети мироточиви гроб његов, и, помазав се светим миром његовим, уђе у свој манастир у Филокалији и живљаше, јер и ту беше дао много злата на подигнуће тога манастира, па га за то они који живљаху у њему сматраху за ктитора. Потом отиде к светоме оцу митрополиту тадашњему Костандију,/ и овај га љубазно прими, јер беше од многих слушао о његовим врлинама, па га жељаше видети. А деси се да је у то време дошао епископ Свете Горе вишепоменути Николај, и овај све потанко исприча митрополиту о блаженом Сави и о оцу његову пречасном Симеону, како га у наше време, говораше, извирањем мира из светих моћију његових Бог прослави и задиви. Чув ово митрополит, зачуди се и Бога похваљиваше, па, призивајући чешће Светога, наслађиваше се љубави његове. И кад дође нарочити дан светога празника, митрополит хоћаше служити свету службу, а са њим Николајерискиепископ, и Михаило касандријски епископ, и Димитрије адрамерски епископ, и умслише Светога да буде с њима служабник. А он, покорив се заповести, би саслужабник бескрвне службе и саудеоничар с њима светих тајни, и тада та митрополит и епископи благословише, и назваше га архимандритом, и благословише га да носи набедреницу када служи свету литургију. ИМ, кад изиђоше из цркве, бише учесници и телесне трпезе као и страшне и свете. =

И тако се љубазно растаде Свети с митрополитом, свршив потребе манастирске, а стакленицу мира од светих моћију пречаснога оца

" Живео у Солуну. _