Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СЕВТОГА САВЕ 145

Саву с таквим истим сузама целиваху, љубазно све грлећи, и оне свете мужеве који су из Свете Горе с њим дошли; говораху да им се не могу захвалити уздарјем!', јер су такво преблаго скровиште донели у земљу њихову. А ови се опет дивљаху многој љубави самодршца Стефана и превеликој његовој смерности, јер не штеђаше парске багренице. Шта ја говорим о малолепнојг И саму ту часну своју главу меташе у прашину земну, падајући пред ногама пречасних, просећи да прими молитве и благослове од свих. А ови по Давиду говораху: „Род праведних ће се благословити,'= и од нас буди благословен“. И тако сви, захваливши Богу, примише утеху и одмор. Дивно беше видети од Бога људима, па мислим и анђелима, преношење светих моћију овога пречаснога оца нашег и више од древнога Израиља, јер не беше из Египта с робовима и погребаоцима, с обичном чељађу, него га из Свете Горе и свети мужеви пошаху, од сина анђела донесен, од сина благочастивога самодршша дочекан. И тако, с великом чашћу одседаху, и подизаху се, и но_ шаху га као другога Јакова и новог Изранља патриарха оца нашег Симеона, синови и синови синова са свећеницима и са свима благородницима, и допратише га до спремљена му гроба, и у манастиру, у цркви пресвете Богородице коју беше сам Пречасни сазидао, у месту по имену Студеница, са псалмама и песмама положише часно часне и свете моћи његове у гроб од мрамора, часнији од злата (скупљи). М одслужише свету и божанствену службу за покој његов, и отпразноваше с великим тржанством помен његов, и све убоге којих је много дошло самодржац насити довољно љубављу и обдари милостивно, и тако сви својим домовима отиду. А Свети с пречаснима који су с њим дошли из Свете Горе оста у цркви свете Богоро_

1 Управо не могу им се довољно одужити, да на дар даду уздарје. !: Псалам 5. ст. 12. 10