Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 149

његовим, новоме Израиљу, учини силом својом да и ова провре миром из суха вара, јер су његови неизречени и неиспитани путови.

А кад видеше ово самодржац и благородници, који су с њим дошли, чудо које надмаша чудеса, плач на плач подизаху, па, бојећи се Светога у олтару, мучећи, без граје, кропљаху земљу сузама. А часно и свето миро сабираху у часне златне и сребрне сасуде, докле је Свети вршио свету божанствену службу, а, кад је излазио, бејаше се видети сав као огањ. И прошав к светоме и мироточивом гробу пречаснога свог оца, окади овај који је пријатно мирисао миром, пријатним ароматима, и отпоја што треба почасно у помен Пречаснога, и, рекав молитву, на дуго Богу захвалив, многим сузама љубећи, окропи часну раку пречаснога свога оца, и тако све своје чланове миром помаже, освећујући се, тако и брата самодршца Стефана, потом и оне који су с њим дошли од Свете Горе,и сав иночки и свећенички чин, и такође благороднике и све који су дошли, помазујући сам Пречасни освећиваше, и не насићиваше се труда ни стајања ради части оца и ради утехе људи својих.

Игуман и сва браћа, узимајући свето миро, освећиваху, помазујући трпезу и све своје ћелије, од Светога научени. А благородници и остали сви прпући узимаху, хотећи осветити чеда и домове своје, и сви недужни, имајући многе и различне болести, који су били мучени дусима нечистим, благодећу божјом и молитвама Пречаснога — додиривањем светога гроба и помазивањем светим миром здрави, исцелевши се, одлажаху својим домовима. Благодет божја беше на свима и весеље и радост неисказани. Е

И, узев реч, Пречасни рече самодршцу брату. и благородницима и свима који су били: ,Г ледајте пред вама шта бива, од Господа би ово, и дивно је у очима нашим. Дакле, и ми ћемо пророчки