Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 158

беше много дошло, много се раздели. Јер бејаху у великом весељу душе и усрдни да све даду. И тако сви одлажаху својим кућама, и, задивљени чудесима, слављаху Бога због покоја и почасти светога свога оца Симеона,

ГЛАВА ДЕСЕТА.

(Св. Сава, умољен од брата и осталих, остаје у Србији и наста-

њује се у Студеници. Путује по народу и утврђује Хришћанство,

Са братом Стефаном подиже манастир Жичу и мање цркве од камена и дрвета. Чудо са раслабљеним.

Свети са онима који су с њим дошли из Свете Горе помену самодршцу о повратку свом у Свету Гору. А овај, чув реч ту, каода му прође копље кроз срце, па паде к ногама и мољаше Светога у име своје и благородника, говорећи: „Не остављај нас у овај час, 0 оче свети, и немој ми пре времена тугом узимати душу из мене, и овде; дакле, умољен светим оцем нашим Симеоном, пребуди на челу браће цркве, од њега саздане, пресвете Богородице, не као да славе тражиш, него те молим да с њима пребиваш, него да штогод добро узакониш међу њима и међу нама самим и међу свим људима отачаства својега. Јер на то те и посла Бог, каошто ја замишљам, да недовршено од оца пречасног нашег ти испуниш. А ја, слуга твој у свем добром ка Господу, штогод хоћеш и штогод речеш, бићу добропослушан господину мојему. јер ако би могао Господом наћи нам помоћи к Христу, па леношћу нас одбегнеш, имаћеш да даш реч (одговора) за нас“.

Шта је, дакле, могла та милостива и веома мудра и врло кротка душа, која никад никога није хтела ожалостити, и шта би хтела учинити, видев самодршца брата и све благороднике како падају на земљу пред ногама његовим, и оне пречасне оце који су с њим дошли како притичу у помоћ ради останка његова, и како ридањима срце растржу и не дају му отићиг Побоја се да штогод неоче-

| Е Е