Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 165)

човека, раслабљена рукама и ногама и свим удовима својим, донесена ради примања милостиње и остављена на путу, да му Свети у пролазу да штогод. А овај богољубац, појући псалме Давидове, излажаше ван ограде, пешке идући са учеником својим, и, видев га да никако не може да се усправи, испуни се сузама, плакаше, размишљајући о трошности човечјој. МИ, одмах одбацив висину благородства и част архимандрита — слично Богу каошто је мој Христос, нашав рањенога због Отона од разбојника, однео га у гостионицуз — и он унесе с учеником у цркву раслабљенога, положив га у мантију, и постави пред икону Христа који је врач душама и телима. А кад паде ноћ, сам се удружи с раслабљеним у цркви, и никога не удостоји да им дође, сам се труђаше да послужи болнику. М одмах припаде Богу, и, каода се држи ногу његових, вером се удостојава, прво се сам о себи исповеда, 'смерношћу привлачи милост, проси молећи да се услиша, проси болнику милости.

Свеноћним стајањем и падањем на земљу, бив у многом труду, марљивије се моли и натклања се над труп раслабљенога. МИ као неким врачевским“ помазањем помазује раслабљене му удове, растварајући својим топлим сузама и молитвама, и, кад их је довољно одаждио и био умом као на небу, и подигао у висину пречасне своје руке, 30вући из дубине душе, призиваше бездан милости, говорећи: „Владико, сведржиоче, Господе Исусе Христе, Боже наш, сине и речи Бога живога, који си од искони са Оцем и Духом сабеспочетан, једнобитан и који си увек, беспутан, невидљив, неопипљив, бестрастан, после времена, милосрђа ради и милости Бога и Оца, благоизволе нас ради овапутити се; који си примио света страдања часним

8 Јев. по Луци гл. 10, ст. 30—35. 9 Врачевски — лекарски, у вишем магичком смислу. 10 Одаждити — оквасити, од дажд киша .