Stare srpske biografije. Knj. 1

= живот СВЕТОГА САВЕ 179

даде му и стакленицу новоизливенога мира с речима: „Твојим молитвама светим од оца нашега, још више од Бога, даровано нам прими од нас као твоје, и моли се за нас Господу.“ А посланик, кад је дошао у Свету Гору, исприча Светоме све о чудесима која су била, о којима и сам није да није знао, а Свети захвали многим сузама Богу што није презрео његова мољења, и, помазав се светим миром пречаснога свога оца, с многим плачем похваљиваше љубав његову према њему и после смрти и послушност Бога ради.

ГЛАВА ТРИНАЕСТА.

Св. Сава одлази у Никеју, где постаје архиепископ и добива црквену самосталност (1219). Враћајући се у Србију, задржава се неко време у (Св. Гори, одакле доводи изабране ученике за

епископе, и у Солуну, одакле доноси црквене књиге које ће се превести.

После овога ради манастирских послова хтеде

Свети — боље рећи Бог хтеде ради њега — да

иде у царски град Константинов! а тада у њему цароваше Тодор Ласкар. И он дочека Светога с великом нестрпљивошћу, јер беше слушао о њему чији је син, и о животу његову у пустињи пуном врлина, али му и пријатељ падаше, јер кћи цара Тодора Ласкара би дана за жену Радославу, сину Стефанову, а синовпу Светога Саве“. Тога ради цар га дочека с двогубом чашћу, много љубазно, јер га жељаше видети. Тако. га је много време цар гостио и поштовао, и, пошто је свршио послове манастирске, хтеде поћи од цара. Па, примив Богом послани савет у срце своје, рече себи и онима с њим: „Сада је време, да, с божјом помоћу, извршим жељу срца мојега о земљи отача-

' Погрешно. Цариградом сутада до 1261 владали Латини, а Грци су владали у Никеји у Малој Азији. = И то је погрешно. За Радославом није била кћи никејског цара Тодора Ласкара, него пирског деспота Тодора Анђела.

12“