Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 205

као сведока који је Навходоносору рекао: „Савет мој нека ти је на време, грехе своје очистићеш милостињом према убогим, а безакоње своје даривањима ништих.“= И, пошто му свети архиепископ изговори много друго корисно и достојно пријатно, и, пошто га научи довољно како треба Бога молити и захвалити му и држати веру према њему, и пошто се много о њем помоли Богу и молитвама утврди, благослови га. Потом архиепископ рече да га отпушта своме дому, а пред њиме се клањаше краљ и, држећи га за руку, говораше: „Шта да вратим твојој светости, о оче, за сва добра, којима си ме извео из таме лажи и јереси, и просветио светлошћу православља, вером у Христаг Да си свечасно благословен ти и дан у који си нам дошао, јер ми укрепи душу. Иди, Богом чуван, с миром у своју домовину, причај о истинитој љубави нашој брату твојему и мојем, Стефану краљу српском. Не заборављај да се молиш за нас, да твоја наука буде међу нама и да Бог до краја делом сврши. Умоли оне који нам долазе од брата мојега, краља српског, да нас с писмом твојим походе, поучавајући их да нас теше.“ Па љубазно дадоше један другоме целив Бога ради, а краљ изли много суза због растанка с оцем. Затим са Светим пошље коње изабране и борбено оружје својега тела с многим другим светлим даровима благочастивоме краљу Стефану, и засебно обдари Светога и оне који су дошли с њим премногим частима, и, испратив га сјајно, пусти га у своју земљу. Посла и од својих благородних да га са сваком почашћу допрате, док се и преко Саве реке не превезе. __А кад Свети дође у своју земљу, исприча о миру и многој љубави угарскога краља и велможа његових брату својему, краљу српском, и свима благородницима својим. И сви, захваливши Богу, примаху га с радосном душом, и, дајући му хвалу као апостолу што се добро трудио, гово-

2 Књ. пророка Дан. га. 4., ст. 36.