Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 209

кама својим да се кренуло, и, опипав по прсима његовим, нађе и ова опет топла и жива, и како се молио силно, би услишан и зарадова се, па говораше реч Христову |синовима његовим који напред стајаху и свему народуј „Не плачите, нити вичите, не умре краљ, него спава, и душа је његова у њему“. И буђаше га као иза сна, говорећи му: „Устани, господине мој, и говори ми!“ Тада он, из самртног сна отворив очи своје и познав (Светога, дохвати се руку његових и целиваше их, а Свети га подиже, и одмах устаде и седе. Коће, Христе, твоје силе изрећи» Ко ће испричати мноштво твојих дарова, да онај који је био умро и без душе угашен и укочен и спремљен погребно да се преда матери земљи, опет оживи молитвама Светога, и у скоро беше живг Беше и дивљење и ужас у оних који су стајали напред, и сви се слагаху у једном: „Господе, помилуј“, зваше се. По том га свети архиепископ украси светим и анђеоским и великим ликом иноштва, именовав га Симон монах место Стефан. Тада и најстаријег сина његова Радослава приведе руци његовој, и Свети заповеди да њему преда краљевство: Он рече: „ја влашћу скиптар, а ти молитвама благослов“. МИ тако, примајући иночко одело у које беше новоодет, целиваше га, и више од првога царског бисерног радоваше се овим последњим власеним. Потом га свети архиепископ удостоји да прими пресвете страшне, ужасне и животворне Христове тајне, и пошто сврши на њему све по уставу, рече: „Захваљујем ти, Господе, што услиша молитву моју, и како жељах, видех слугу твојега, брата мојег. Прими опет у мир Господе, душу његову, да се као 'о уздигнућу његову ио престављењу његову опет прослави име твоје свето“. М тако поменути Симон, држан у рукама светога архиепископа, слатко се веселећи и Богу захваљујући, у рукама његовим предаде дух свој.

1 Т. 1. да се причести, 14