Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 228:

Брендич,“ и, преваривши се у нади, од гнева сами се у себи растрзаху, јер) им се разбише савети, којима се поучише на зло. Дођоше у град Светоме, говорећи да су пријатељи, и, поклонивши се, испричаше шта им се десило. „Колико се намучисмо у валима морским, вребајући тебе, говораху. Разумесмо да си, у истину, Богу. угодан, јер нам не даде да те нимало ожалостимо. Сад, дакле, дођосмо преда те да се благословимо. Моли за нас богоугодно да се без пакости вратимо у своју земљу.“ | __А Свети, чув ово од разбојника, осећајним устима и мисленом благом захвалношћу у српу похваљиваше Христа Бога који се о њему стара. А разбојнике оне због исповедања њихове злобе и што му се умилостивише, угости много љубазно и довољно, и, расудив човекољубно и не сећајући се злобе о њихову труду на мору који су поднели због њега, покори се заповеди: „Љубите и непријатеље ваше“, и даде им с благословом од злата које ношаше. А они, задививши се милосрђу Светога и поклонивши му се, отидоше у своју земљу. Пошто довољно времена проведе у поменутом граду, опет путоваше лађом у Јерусалим. Пошто су много бродили, имајући од Бога погодно време, једнога дана, кад пловљаху пучином, наједном се подиже бура с неба и противни ветар, настаде. сумрак и велики метеж на мору. Вали се около подизаху да преливаху лађу, и савише се једрила која се од силе ветра замало не сломише. Крмар је због јачине ветрова употребио сву вештину управљања, и што вештије учинити није могао смислити, а лађарима који изгубише наду на живот, руке сасвим клонуше, и сви у невољи умираху од страха, јер сва када да ће се спасти, пропаде. И нико не помисли да је таква беда, блиска. смрти, наишла на Светога случајно и без божје љубави, јер и овим напастима, како ја мислим,

8 Брендич — Бриндизи на италијанској обали.