Starmali

„стлрмали" број 12. за 1881.

У Ш Т И П Ц И. §. У Београду је за време ристићеве владе била забрањена јодна књига, а сада ју је влада пустила у свет, дакле се књига повампирила, за то се ваљда и зове ,,вампир." Вредно би било, да и наша публика ту књигу набави, јер ће из ње дознати нештЈ ново, што до сад није знала, а то је, да песме Змаја Јовановића не вреде ништа. Не знамо шта та књига вреди, јер цена није назначена, но држимо, да сваки треба писду да пошљемо по једну — штуфтиклу, толико ће вредити, јер ће намирити код иисца велику потребу. % ^ * = ; У рукама нам је куверт од писма са адресом: Вг. 8Ј1881. 1Јге<1. птока1:о1. хире Ре1;гоуага(1т§га<1а. Уе1есаз1;пот иге<1и птока1;оИске хире и Катешсг . 81и81)епо и р о 81и хг ■(; ј ег1уап ја п е с 1бП ћ <1 ић о V а ћ. Дакле се ова два п а р о х а дописују у ствари истеривања начистих духова. Ако би ко био љубопитљив да дозна из ког је столећа оро писмо, нека само погледи још једанпут горе где стоји : Вг. 81881, па ће видети, да је из свестног и пробуђеног из заблуде 19. века. Иначе ори!)иналан куверат можемо свакоме показати; има на њему и званичан парохијални печат. * * * Сомборци се моле богу и за своје п р от и в - нике. % ^ б У Уздину је забранио солгабиров да се пуца вз прангија при доласку Политову; но један се ковач досетио те ударао чекићем о наковањ. Само нека браћа Уздинци не буду наковањ по ком ће солгабиров-чекић ударати. * * ? Излази у новинама јавна зах>ала дра. Полита солгабирову Стојановићу, што га је кроз цео срез имао доброту пратити, без сумње ради личне сигурности, и тако ма да су око кола топови пуцали, свет се узбунио, трчало се на коњима, викало се (живио!) и т. д., ипак се посланик неповредим вратио својој кући. * * * 2^2 Секира ме што не знам од кога је онај чланак у „Родољубу", што онако решпектира нашу највишу школску власт, па бих га запитао : Ео сте? ^ % % ! Бечки листови јављају, да је на чешком универзитету у Прагу изабран за проФесора геологије Чех К р еј ч и и исмевају то. Но нека се осврну бечки листовина своје проФесоре ,те нека нам кажукакве су народности Шкода, Рокитански Длохи, Духек, Черни, Алберт, и други њихови проФесори и капацитети, и да ли су о н и за исмејавање? * * * 1 □ Дакле се и четврти шаљиви лист у Бе ограду појавио — „Страшни суд". Та већ и по она три држали смо, да већ мора скоро доћи—с т р аш н и с у д, и крај овоме свету! Аб. 1

Ј1еп изглед, Кад год читам ^ЈГист Недељни" Нађем нешто што ме теши, Хајд', погод'те шта ме теши, И на што се брк мој смеши. У језику Брудеровом Свак' дан више погрешака, Граматика све му гора, А синтакса иста така. Пође-л' тако још и даље, Изглед нам се леп отв1ра, Да ће Брудер срп-ки сасвим Заборавит' — пет зокага.

Што ти је навика! Господар Јова док је трпео, трпео. Али кад му већ додијало, он окрену дебели крај, и таким озбиљним и строгим речима забрани жени својој Перзи да се несме више картати, да је она увидела е ту нема више шале, већ да га мора послушати. И послушала га је. Али как<> је било Перси, можете помислити; горе него малом детету кад га одбијају од сисе. Кад дође оно извесно време, за картање, а она иде као шугава по кући, — све се обзире и врти, као да је виле голицају. Али шта ће! Дала је мужу поштену реч, да се неће картати, па хоће да одржи. Кад ономад, паде јој нешто на ум, и замоли мужа да јој купи једну козу. — А на што ти коза. Перса се стиди да каже. Господар Јова обећа, да ће јој купити козу, али да му искрено каже на што јој коза. — Знаш, драги Јово, — исповеди му се г. Перса — волела би жеље ради бар когд да имам, у кући, коме могу казати: кец! (Ово је била цела истина, само што се муж није звао Јова а жена није се звала Перса, него друкчије, а ми смо их тако крстили, да се забашури траг. Али свет је ђаво, па ће можда ипак нагодити.) ^ ^ Мој критичар, (По немачком.) Мој критичар п ч ује, грди, Сваку моју мис'о. А под своју критику Није се потпис'о. * Могао се и потписат', Слатки брат; Он би зато ипак ост'о Неп"знат.