Starmali

„Стаомали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајете: 10 5, — 2 1 / 3 дипара. — Власник и одговорни уредиик Змај-Јован Јовановић; Жздаје штамаарија А. ПајевиКа у Нобом Саду. Рукописи се шиљу уредпику (»г. Ј. Јогапогјс, ЛУјоп IX РогсеПапкавае, 50.) - Претплата и све што се тиче адмннистрације, штампарији А. ПајевиКа у Повом Саду. — За огласе плаИа се 6 повч. од реда, слова као што су ова п сваки пут 30 повч. за жпг.

ОН ОЕ РАДОВ'0, Мучспик дана нагаи теретпи, Ирескупа жртва смера злосретпи, Чијн ће спомеп вечит нам бнтн зрак, Над чнјим духом витла се мрак, Он се још н сад борн, отима И још је снаге у тим очима ; Те очи каткад севпу кроз облак, II за час једап разбегпе се мрак, II он пас прати корак по корак, Па онда опет — онда ј' опет мрак. Ономад опет от'о ј' свето час, И тад му дође давно чек .н глас, И оп је духом дан'о поново Ох Светозар се опет — р а д о в'о. „Застава твоја, нагиа свет/та, ВеЛ није ту/јих смера робиња." Ја морам, морам рећи поново, Ох чујте, чујте — он со радо в'о. Он ћерку своју стиште рукама II благослови својим мукама, И божићанскн све јој опрости, II плака, плака, плака — сузе радости. Ја морам рећи, рећи попово, Ох чујте, чујте — он се радо в'о. Дајте ми једну капљу суза тн, Ја ћу јо послат старој застави. Младе су снаге сада око ње — А млад је свако ко се борит сме. Ево вам сузе духа врлога, К'о да је роса пала од бога, Ова ће суза љагу опрати, И Застава ће опет засјати.

Ево вам сузе једног Србина, Чија је горка, тешка судбипа, Она вас учи да је трнов сплет Којимпо борце паграђује свет, Ал ко то знаде, па и опет сме, Тај сеје, што ће унук да му жње. Ево нам сузе, из очаја над, Ох така суза ствара чнтав град; Будимо стража српском граду том, Млађапнм жаром, срцем, душом свом. Радимо сложно, колко ј' чија моћ II српски живот пеће бнти поћ. Да своје чува, свак је на то зван II српска срећа неће бити сан. Ј. Шетња по Еовом Саду, ССУ. Као што пам библија нриповеда, у почетку је био хаос,, и из тога хаоса створио је бог читав овај свет, дакле све што жнви (по томе дакле све б о г ат а ш е); све што н у з н (дакле к а л у ђ е р е); све што се к р е ћ е (дакле социјал ист е); све гато н и ч е из зем ље (дакле нове српске лиртове); све што је у ваздуху (дакле „нотабилнтетске" планове); све што је потонуло уморе (дакле наше народпе жеље). Дакле бог је то све за гаест дана створио, а седми дап се одмарао и молио богу. Кад год читам да је у почетку владао х а о с, опда ми чисто долази, да се ми сада палазимо у почетку стварања света, дакле да јо ово сад некп х а о с, који чека да какав милостнви бог створи из н>ега н о в с в е т. Б л а т а већ има доста, а и нокрћаних ребара, из којих се као гато је познато жене стварају. Али мепп се чини, да би сад и много лакгае било створити свет, него првн пут, јер сада има у овом хаосу много више материјала за градиво свега, што постоји на свету. Сад кад би хтео свемогући творац