Starmali

"Е7~ 1Е31овоз)л:е Оа,дзг ±0_ јзгиа, 133 г 7_

„Отармали" ИЕлази трипут мвсечно. Годишња цена 4 ф . — погодашња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / 8 динара иди Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јоваи Јовановић; Издаје штамиарија А. ПајевиКау Новом Саду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Ј оу«поу 1 с , \У1еп НегпаКег (тиг1е181га8«е, 1Мг. 9 ) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — За огдасе пдаКа се 6 новч. од реда, сдова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Поздрав новој влади ^ у Орбији, У добри час -- ад и у час крајаи Син'о Србу један зрачак сјајни — Велим „ зрачак ", јер му ваља расти, Да обасја све што треба спасти. Седам лета — ох доба проклета! (Седам низа срамота и штета —) Затворени беху нада храми, И Србија гушила с' у тами. Многе борце куга прогутала, Понекима душу отровала, Сад у сриски у стегнути груди Једва радост сме да се пробуди. Одвикла се уста од усклика И весела песма од поника; Одвикле се очи од светлости; Одвикло се срце од радости Доба гњило Нигда те не било!

Срушила се губа и губиво Сиокни срце, ваљда си још живо! Нови дани у сусрет нам хите Сузне очи, весело глените! Змијурине искидане циче Призови се, заспало нам жиће! На поприште стају људи врли Повраћај се, наде обамрли! Радоват' се можемо и смемо Радован>р, не остани немо,

Збери речи у простоме складу Да поздравиш нову српску владу, Уздање и наду!

Ал влада много не може сама; Помоћи треба са свију страна; И свака снага, и сенка снаге Нрионут' мора од воље драге Да се извида образ од стида И срећа да се у слози зида. Ту нико није слабачак, мали Еаљда ни „Стармали". Не могне л' с грдним камен доћи, Не могне л' с гредом згради помоћи, Он ће иверцем. . . Србији Српској служиће вољно, Срцем и душом — И слабим перцем.

Уводии и изводни чланак, Једино похвално дело што је Гарашанин учинио то је, што је Тиси леп пример показао, шта би му ваљало урадити па да земља душом о д а х н е и добрим се вадом задахне. Али Тиса и др. Стева Павловић држе да њихово Доба још није за-пад (а није ни за-исток) сазрело, — јер у таким стварима треба прво да се покаже презирање на онда тек долази сазирање. Но од чиновничких лутака, које су постале једини фактор наших слободних избора, не може се јога искати да презру своје користи и за то ће Тисива јабука још неко време да виси у рају наше уставности, док не прогутају сви Адами и Евице плод са дрвета познања и онда кад нас какав Арханђео истера из таког раја — бар нам неће бити жао. Ту несрећу могли би ми већ сада врло лако под-