Starmladi

Стр. 74. — СТАР МДАДИ - _ ^Бр. 10. и 11.

Сузи ли? Поевећено књазу Николи I. Сузи ли око сретног јубилара, Што буии славље сужња крик очајни, И дал' му машта диину прошлост ствара Јуначких борба и нобеда сјајни? Некад, о, некад, дични синци, лави, За род, за књаза у огањ у живи; А данас храбре да их мемла дави, Да труну они соколови сиви. Њихова душа о слободи сања, 0 сунцу, дану, Књаже витешки Очајни часи дуга тамновања, Међ четир зида, грозни су и тешки. Њихово срце чезне и лупа За топлом грудом свог завичаја, Док твоје, Књаже, срећом се куна, А дом твој бљешти од сунца, од сјаја. Њихова деца, жена, мајка стара, Па зар ни срце сретног јубилара Милости нема? И зар сред силе На земљи блатној, у заборав нада Моћ и снага праведнога Бога! ? Зар можеш, Књаже, док народ јада, Уживат' радост јубилеја твога? Опрости! Пуштај сужње, мучене Слободном даху, животу, дану, Да не би једном умрлих сене Гониле тебе у јави у сану, Да не би клетва људског очаја И потез црни новести дала, Да не би сада сред твога сјаја Сва Црна Гора закукала. Црни Голуб.

Саборске разгледнице. — За време првих сабореких седница била је велика ларма на галеријама, тако да је Његова Светост чешће пута морала узети на око обе женске галерије, дочим је мушку галерију морао један владика да узме на око. — Од како је иознати доктор Пастер проучио својим каламлењем противу псећег беснила, од тада је мода да се у Паризу на улиди питају: „Ј е сте ли већ уједени". Самосталци се исто тако поздрављаху после сваке саборске седнице која је одржана после Персиног шилера с ручком.

ТГ гостиз^а,. — Али зашто тучеш тако твога синчића? — Није ми ово син, него синовац, дошао обешењак, да се проведе код мене у гостима!

Вођама раднкала. Освета није овај потез вукла, Нит гадна мржња човека немоћна. . .. Српска је свест табор вам потукла, Да скрива рад ваш густа тмина ноћна, • Да завири Србин и у сваки кутак И види дело тешког свога труда, Данас се нада у лепши тренутак, Доста је ваших покора и чуда. И нека дођу нови, други људи. Можда ће и ти вашим трагом поћи, Ал народ чека, да види, да суди, Истина мора до победе доћи! Гадне је борба што зарази масу На слатке речи, која слепо врви, И док вас пошље да „чувате" касу, Она се свади до ножа, до крви. У џепу вашем док дукати звече, (Дневнице силне „за вељи труд 1 ' носе) Наролу, маси срца болом јече, А многи бедни кору хлеба нросе. Па доста, доста, . . . одахните мало, Народ вас жали, трбуси вас гуше; За сва времена ваше царство пало, Па сад ? Но сада: куда ће вам душе ? ? ? Глиша. Са Орослабг чсшрдгсешогодишмце ерИ. зангшлијсИе задрук. ПроФ. Живојновић, (пошто је пропао као кандидат за школског главног надзорника, хвали Јашу Томића и радикалну странку.) Јаша Томић (прича о пештерама и хвали зидаре и тишлере — који куће граде.) Радонић сода-вода (држи неки водени говор и поздравља Брадваровића као новинара који уређује новине, из којих се наша деца уче читати и много којешта.) Освећује се Застава (друштвена не Јашина) — која је из пете иноверске руке наручена. На завршетку с поздравним говором радикалским посланицима на црквеном сабору, тера Радонић куму Плавшићку кући.

ЈИека приме наше најискреније саучешће сви они кортеши радикалне странке, који језик морише, главу знојише, новац бројише, бираче појише, изборне листе кројише, кандидате гојише, изборнике ловише и опет већине не створише. Желимо да их мимоиђе горка чаша, коју им је Јашанапио. У здрављу се сретали с нама и у будуће.