Statistika Kraljevine Srbije = Statistique du Royaume de Serbie. Knj. 11, Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji : 31. decembra 1895. godine = Recensement du Bétail le Roыaume de Serbie le 31 décembre 1895 : sa devet kartograma i tri diagrama

— XULIII —

ском округу. У четири округа (крагујевачком, подунавском, пожаревачком пи тимочком) био је опадак у броју домаће стоке. Ово је врло немила појава.

У овом периоду износио је прираштај становништва 6:96 процената, и према томе прираштај стоке био је много слабији. |

Занимљиво је поређење процента прираштаја, становништва с процентом прираштаја домаће стоке у појединим окрузима.

У периоду од 1890.—-95. године дакле само за пет година, износио је укупан прираштај

У ОКРУГУ СТАНОВНИШТВА ДОМАЋЕ СТОКЕ

врањеком : 8:65 21:70 топличком + • 10:16 21:21 пиротском • 4:71 12:03 црноречком · 6:50 10:74 ваљевском · • 6:28 9:02 рудничком 5:93 8:93 ужичком 5'81 7:09 моравском 8:88 #29 крушевачком 739 2:91 подринском · 7:39 9:38 крајинском 2:69 0:08 тимочком · 6:25 — 277 подунавском 8:31 — 3:36 крагујевачком · 5'53 — 6:08 пожаревачком · 6:49 — 644 У опште · 6:96 4:55

У седам округа прираштај домаће стоке био је већи од прираштаја становништва, и сви ови окрузи, сем црноречког, граниче се непосредно.

Прираштај становништва и бројно опадање домаће стоке утичу неповољно на опште благостање у држави, у којој је сва производња само у земљорадњи и сточарству, и где развијена индустрија не пружа зараде сиротињи.

Увећани број становника троши више производа ових двају грана пољске привреде, и пошто од истих производа остаје на тај начин за извоз мања количина, то онда долази у земљу мање средстава, која се у земљи не производе а потребна су становницима.

Кад број домаће стоке поредимо с бројем домаћина, који су имали какве год домаће стоке, ми налазимо, да је од исте долазило на једнога, власника просечно грла, |

У ОКРУГУ 1890. r. 1895. г. тимочком • 30:27 2791 пиротском · 25:19 25:94 црноречком 23:91 24:91 ваљевском · 93:17 28:65 врањском 18:71 20:60 топличком · 19:10 20:90 крушевачком 19:84 19 64 моравском · 19:75 19:62 подринском · · · 19:69 19:99 крајинском 18:98 18:61 рудничком + + + + 1775 18:07 подунавском · • 19:08 17:75 ужичком + + + « 17:24 17:46 крагујевачком 18:97 16:98 пожаревачком 13:86 16:77 у Београду 7:91 &:60 у Нишу · 6:73 9:61 У опште · · 20:10 19:78

| Овде видимо, да је било само у седам округа домаћина, којп су 1895. године имали више стоке него у години 1890. Међу тим прираштај стоке био је још у окрузима: моравском, крушевачком, подринском и крајинском; у тим окрузима морало је дакле бити више домаћина, али су они били власници мањега броја стоке.

У обе године било је у тимочком округу највише домаћина с највећим просечним бројем домаће стоке. Најмањи број домаће стоке долазио је на једнога домаћина и то 1890. године у ужичком округу, а 1895. у пожаревачком.

Односна размера, између 1890. и 1895. године била је за власнике

с највећим бројем стоке као 100 : 89:9 с најмањим бројем стоке као 100: 97'3

На против односна размера између власника с највећим и најмањим бројем домаће стоке била је

у 1890 години као 100: 57'0 » 1895. =» » 100: 616

Да би се могао видети стварни прпраштај домаће стоке, ми морамо број стоке поредити с површином и с бројем становника.

По врстама било је међу домаћом стоком

1866. r. 1890. r. 1895. r. коња, • 192.985 163.891. 169.928 говеда и бивола 741.495 827.745 922 899