Stražilovo

311

БЕОЕДА У ОПОМЕН Д- ру МИЛАНУ ЂОРЂЕВИЂУ

У СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ КЊИЖВВНОГ ОДЕЉЕЊА 0 СВЕТОМ САВИ 1885. ГОДИНЕ ГОВОРИО ПОТПРЕДОЕДНИК КЊИЖЕВНОГ ОДЕЉЕЊА ИРОФЕСОР СВЕТОЗАР САВКОВНП. (Наставак.) а промотримо сада из ближе, какви су јо

МАТИЦЕ српске'

били политички листови, које је уређивао, и у које је писао др. Милан ЂорђевиЛ. Код сваког политичког листа имају да се разликују поглавито три ствари: Прво начела, којих се лист у својој јавној борби придржава; друго : садржина, под којом се разуму све оне струке и предмети, који се у листу у претрес узимају; и треће: начин уређивања листа и начин писања или исказивања мисли. Начела, која су дра Милана Ђорђевића руководила у његовој јавној новинарској радњи, јесу начела деветнаестог века, који се с правом назива веком слободе и слободних, демократских установа. Или зар идеја слободе у овом веку — особито кад га упоредимо са прошлим столећем — није у свима образованим јевропским државама горостасан скок у напред учинила ? И зар она неће у друштву људскоме све даље и дубље корена хватати? А и шта би било, кад би противнидима слободе — што за цело никад неће бити — пошло за руком, да је посве угуше, те да јој нестане трага у људском друштву и у природи? Ево каквим дивним речима један одушевљени апостол слободе описује јадно стање, у које би друштво људско дошло, кад би му се одузела лепа слобода његова: „Одузмите" — вели он — „слободу уметништву и уметништво ће бити обична навика, и у њему неће бити ни толико лепоте, као у тичијем певању; одузмите слободу радњи и радња ће постати слепо кретање машине; одузмите слободу нагонима и нагони, ови снажни наравствени покретачи, тако ће унизити људе, да ће наличити на чопор дивљих животиња; одузмите слободу политици, и народ ће пасти у ону јадну немарност, у којој живе источњаци ; одузмите слободу наравствености, па не можете ни од кога тражити рачуна за његова дела; одузмите слободу верозакону, па ће из овог небесног законика за живот и смрт постати судска наредба. а бог ће бити стражар, који ће пазити на јавни поредак, бог, који је створио световима привлачни закон, да међу њима буде веко-

вечите хармониЈе, а душама Је даровао светлост слободе, да међу њима буде узвишеније хармоније, да међу њима буде — правде." Но да наведемо властите речи дра Милана ЂорђевиЛа, из којих се види, каква је он начела исповедао у своме раду на пољу наше дневне политичке књижевности. Он у „Приступу" к првом броју свога „Српског Гласа" међу осталим и ово вели: „Тешко је нама самртним људима увек пронаћи и погодити истину, као што је било мучно Краљевићу Марку, да, према баби и стричевима, суди једино „по правди бога истинога". Али је узвишено и човека најдостојније клањати се томе олтару. То узвишено осећање, које се прелива у души човека после сваког доброг дела, после обављене правде и истине. кадро је да превагне сву тежину и препоне, које са слабости људске у тој служби настају. При уверењу најдубљем, да наш народ само тако може поћи лепшој будућности својој, ако је заснује на чврстом темељу истине и вечне правде, ми ћемо се — рече Милан ђорђевић — посветити том задатку, да овај лист наш буде једино и искључиво орган тих великих начела". Идеја слободе, истине, и правде била је путевођа и српској слободоумној странци, када је за српски народ с оне стране Дунава и Саве .захтевала ослобођење и уједињење, а у Угарској — уз одржање државног јединетва и целокупности земаљске, и уз првенство племена и језика мађарског — равноправност народности без разлике вере и језика. Српска слободоумна странка није до сад тако сретна била, да остварене види узвишене идеје, које је она заступала оном искреношћу, оном бујношћу и одушевљењем, које је основна црта српског карактера — али она живи у том тврдом и непоколебљивом уверењу, да ће идеја слободе и демокрације кадтад до оддучне победе доћи, те ће једном настати ново, златно доба слободе, једнакости и братства међу свима народима од Карпата до Архипелага, од сињега до црнога мора! Оваким ттлеменитим мислима, оваким узвишеним