Stražilovo

1321

ОТРАЖИЛОВО

1322

г ствари Србинства Качићева. У 32. броју под истом рубриком кратко а повољно приказује . Невесињку" Филипа Ј. Ковачевића. У 33. броју одговара Томановић „Тбкп' 4 , која хоће да му побије тврдње, изречене у чланку „Фра Андрија Качић према Српству и Хрваству". 34. бр. под рубриком „Књижевне вести" доноси кратак и ио заслузи најсимпатичиији приказ приповедака Лазаревићевих. Ианчевца нисмо овог месеца добили ииједног броја. У лиску 31. бр. Гласа Црногорца наставља Марко Драговић из 27. броја свој „Покушај за библиограФију о Црној Гори" и обећаје,'да ће опет наставити, чим прикупи материјал. 32., 33. и 34. број имају у лиску наставке Балдачијевог „Биља цетињскога поља". У 31. је броју настављен а у 32. довршен из нашег листа прештампани приказ Миклошићеве расправе „Р1е вегђгзсћеп Бупаз^еп Сгпојеу16" а у 33. броју под рубриком „Књижевност и наука" саопштава Марко Драговић, да се у њега налази цела једна рукописна књига, која носи назив „Крисовуљ Иван-бега Црнојевића"; Драговић пита, да ли ће рукопис, који је предат уреднику Летописа (в. 29. број нашег листа на страни 970. доле под звездом) истоветан бити са тим, који је у њега, а обећаје, да ће о том рукопису ирвом приликом рећи коју опширније. Србобран (бројеви 167.—187.) има ове занимљивије подлиске: у 167 броју приповетку П. Богојевића под насловом „Луда Мара"; у 168. од Симина успомену из једног дневника под насловом „Ружа", у 169. успомену Н(иколе М(арковића) на покојнога Рајковића; у 170. „Српску ствар", у којој је Жарко „у алегорију завио, како се неки наши Срби млитаво заузимљу за наше српске ствари, а овамо се за туђе до скрајности ешоФирају", па обећаје да ће „други пут у јаснијој и опширнијој слици представити такве жалосне појаве." С правом вели на то уредништво „Србобрана", да „тако и треба, јер је скрајње време, да се озонира наш ваздух, који је згушћен разнијем мијазмама". У 171. броју од Симина слику из босанског устанка под насловом „Босанска сиротиња у туђини"; у 173. приповетку Сретена Данчића „Сретни грош"; у 174. од Симина слику из живота под насловом „Награђена верност"; у 175 од Граиичара успомену Босну „Онамо, онамо . . . ."; у 176. слику из српског граничарског живота од П(ере) Б(огојевића) под иасловом „Сирота Мита"; у 177. споменицу проте Николе Беговића „На гробу попа Мила Мађерчића, српског свештеника Благајскога"; у 178. опет од Сретеиа Данчића „Сан и јава. Ђачке прилике и неприлике". Бројеви 179.-185. немају подлиска. 186-ом је иодлистак „Српски састанак на Јанковцу" од Граничара а 187. га нема. Гудало јавља на челу 8. броју смрт великана музичара Листа и доноси из Младенова нера стручан чланак „Глазба на нашој народној позорници". Писан, у овом чланку разложно пертрактује стару ствар о нужди засебног капелника и засебне капеле код народног позоришта. ГПтета, што се то све за овај мах не да извести. — Даље је приказан прилог овом броју, наиме 14. дело Толингерово: „Зачинка" за вијолину [гусле су гусле а вијолина је вијолина! примећујемо „Гудалу* 4 ] хармонијум и гласовир. Долази затим извештај о симфонијским концертима руског музикалног општества у Петрограду прошле сезоне; па животописи: Петра Чајковског Илијћа, најзнаменитијег живог комнозитора руског; Чеха Августа Виљема Амброса, композитора опере „Вге1л81ау а ЈИзка"; и Карла ЈосиФа ЈГипинског, славног [„Гудало" каже: гуслара, а ми велимо:] вијолинисте Пољака. Право у свом 8. броју доноси ове прилоге. 1. „Неколико питања о карактеристип,и крађе" [I. Да ли треба вредност да

утиче на карактер крађе? II. Каква треба да је вредност покрађе? III. Кра1)а писмеиа и исирава]. Од Ј. Ђ. Авакумовића. 2. „Оснивање правитељства српског од 12. августа 1807. год." 3. Одговор на саопштење: „Треба и уз тужбу за дуг од еспапа поднети уверење пореског надзорника," од Мих. Л. Стојадиновића. 4. Разне одлуке судске. Под рубригсом „Гласник" саопштава Јован Аћимовић „Кратку реч В. Богишића у једном ученом друштву Париском." Одјек је овог месеца једно десетак дана прекинуо био своје излажење, јер је стари уредник Милан К. Станковић „изненадно напустио уредништво а прибављање докумената потребних новом уредиику захтевало прилично времена." Према томе су бројеви 48. до 52. изашли на време а од 52. до 53. прошло је богме и десетак дана. Како ни за то време нису новом уреднику стигла „потребиа уверења", то је преузео Стојан М. Нротић, сарадник „Одјека", да неко време уредника заступи. Заступио га је само за 53. и 54. број а 55. и 56. већ је сигнирао нови власник и уредник Михаило Ђ. Мијовић. У иодлиску се кроза све те бројеве наставља други део Стулијеве „Моје женидбе . Под рубриком „Књижевност у бројевима 48. 54. опењује псевдоним „Ј." Данићев превод Мантегациног Једног дана на Мадери 1 те при крају но може „српској књижевности нимало честитати на овој најновијој добити, нити преводиоцу изразити захвалност. Једино", вели „остаје хигијенска важност књиге а та је врло велика " Општина доноси у подлисцима бројева 81.—87. и 94. до 96. „Чудновату историју 1 (не каже се одакле је, но биће да је нревод с Француског; још ће се наставити). Сарајевслш лист (бројеви 94.—107.) У подлиску 94. и 95. броја има превод криминалне приповетке А. Оскара Клаусмапа под насловом ,.Картара' (ћирилицом); 96. и 98. „Ћутљивац" с руског (латиницом); у 99. и 100. „Шта се зна о колерином отрову", од дра А. Шварца (ћирилицом); у 105. „Гласник", под који је потписано, да је прештампан из „II. (ћирилицом); у 106. „На балу", прештамиаио из „В." (латиницом). Осгали бројеви немају подлиска. Веоградске оиштинске новине (бројеви 33.—35.) доносе у подлиску наставак Таљандијереве „Србије у деветнајстом веку". 36. број нема подлиска, јер је изашао на пола табака због „штампарске селидбе". Мјезесшк ргаушско^а сЈгиг^а и 2а§гећи. Бр. 8. садржај : проФ. Војновића Расправа о задрузи у Француској, поука за нас; Ј1. Матасовића. Оврха на ћтсЈиз тзбгис^и«; Тита Феменића: Како се има поступати по прописих закона о маличном поступку, када странке попут свједока преслушање посве протусловно об истој околности исповједе? [Види Мје8есп1к бр. 5. о. г., где др. Стјепан Посилович побија назоре писца овога чланка о исгом иредмету изражене. Сравни и 3. бр. о. г.] — Осим тога белешке из иравосуђа а, грађанског, б, менбеног и трговачког, в, казненог, и г, управног. У књижевности приказује др Вил. Винтер: Менбени закои, од проФ дра Франа Врбанића. Г Л А. 0 Н И К. (Васа Јагазовн!., народни добротвор). Од неко доба настанио се у Новом Саду нов народни добротвор, поштовани старина Васа Јагазовић. Јагазовић се родио у Осеку, године 1826. Живео је и трговао у Дреновцу. Својим поштеним трудом стекао леп капитал. Ово дана предао је нашој „Матици" завештај, којим јој поверава кагштал око шездесет хиљада Фор., да после смрти његове „Матица" рукује њим на добротворне цељи. Заклада љегова носиће име: „ЗакладаСа