Stražilovo

Б р . 19.

СТРАЖИЛОВО

299

ЕТИЧКА ЕВОЛУбИЈА.

(поводом кариће Појам вероватности то је најзрелији плод модерног мигаљења, — тако је рекао једап философ најновијег времена. А ово не ће ништа друго да каже, до то, да све напхе знање, разуме се искуством стечено, није аподиктично сигурно, пего је само мање више вероватно. И ово се простире на све гране нашег сазнавања, па и на само, сваком обично, нравило о трокуту: да му је сума свију кутова — 180". А за то се правило вели, да је искуством стечено. Колико тек вреде друга правила и закони? Ако су бројевима изражени, онда треба и да су необориво сигурни. Јесу ли? — И наука има својих догмата! Па како стоји тек са делима људским ? Е, и ту имаде закона, по којима се збивају. И те ириродне законе држе многи да познају. Бар од како је белгијски астроном Кетле ((јие!;е1е(;) покушао, на бројевима да оснује науку о људским делима, од то доба мисли се и на неке социјалне природне законе, који се бројевима изразити дају. Од њега овамо мисле многи, да се може уиапред за сваку годину иредсказати, колико ће бити злочина, самоубистава, женидаба и т. д. А гу врашку моћ пружа им наука једна, кажу за њу, најреволуцијонарнија да је, — штатистика. Бележењем злочина сваке врсте, самоубистава и т. д., изводили се и изводе закључци за готовост једнога народа на злочин, самоубиство и т. д. Је ли овако мислио сам Кетле, то нас се овде не тиче, јер би, о томе говорећи, отишли тамо куда не ћемо, да износимо назоре философске о слободној вољи и т. д. Нас се више тиче, да ли су оправдани речени закључци или не. Са неколико питања истаћи ћемо шта и камо хоћемо. Кад знамо, колико у истини лежи апстрактио добивена вероватност, н. пр. о трокуту, са колико онда вероватности смемо држати. да ћемо из просто забележених злочина моћи погодити баш фактичне злочине даље? Постоји ли баш наклоност или готовост за злочине, самоубиства, готовост, која би се бројевима још изразити могла ? И онда даље: могу ли злочини, који се почине годишње у каквој земљи, послужити као мерило за наравственост те земље? —- Одговарајући на ова питања, осврнућемо се на наравственост нашег народа у Србији, како

„с р б и ј а.") нам је г. Карић представља, у намери, да испуиимо, што нам је празно остало. Прелазимо, дакле, на прво питање: да ли фактично постоји »биџе злочина« у народу једном? Из званично забележених бројева у штатистици не можемо ништа друго закључити до ли то, да је те и те године толико и толико злочина било. Ови бројеви нису стални код једног истог народа, него се мењају са свима разноврсним приликама, што на људе утицати могу; бројеви ти, дакле, и иадају и расту. А из тих бројева добивени средњи бројеви треба да су израз природног закона у делима људским, — ваља да но речима Хумболда: да су средњи бројеви закони природни. А да ли су? Несталност њихова каже, да није тако. Тако добивени бро.јеви не могу бити социјалним законом, по ком би даље говорити могли, јер су плод само многих неспомењених узрока и њихових комбинација најразноврснијих. Вероватност, колико ће и која индивидуа једног народа учинити тај или онај злочин, по овоме је одвећ незнатна — - никаква, кад само злочин бележимо. Овде, дакле, не може бити говора о закону никаквом. Кад је овде вероватност изгубила свој основ, онда тек не може бити говора о јачини неког нагона нити у појединих индивидуа, нити у читавог народа ма за који злочин. Сваки рачун даље у томе правцу била би само, да се послужим речима философа Либмана, математска фикција и ништа више. Р1 кад ово све знамо, онда шта да кажемо тек за онај аксијом: да су забележени злочини у некој земљи мерило наравственосги те земље? Морамо рећи у кратко, да је овако схваћање са свим криво, те да већ по овоме. до сад реченоме, не могу само забележени злочини послужити као мерило за наравственост једне земље. Тако .ми мислимо. Али има ко друкче мисли. Наша је, ето, књижевност у најновије време обогаћена једним, код нас ретким, делом,* које хоће да нас унозна са свију страна са Србијом, на и са наравственошћу. То је дело од Карића: »Срби ја.« У њему стоји на стр. 323. ово : »Престун преко установљенога реда, злочинство, дакле, у најширем смислу ове речи, чињеница је, која нас најпречим путем упознаје са наравственошћу једнога народа и ја-

е књиге: