Stražilovo

Б р . 38 . СТРАЖИЛОВО 603 ПРИЛОШЦИ И. РУВАРЦА.

д., Трилогија. /. Сиромах Дмитар из Куииника. У Паризу у „народним архивама" храни се писмо, писано у српској земљи г. 1435., којим Хосрев-бег (Хнсмремсег, ТЈвгеЉе^, сапџак Смедеревски и господар Београдски и подунавски — или српски) моли угарскога краља Фердинанда I., да пусти на слободу трговца Дмитра из Купиника, који је на вери ухваћен. Писмо то нашао је у поменутим „народним архивама," преписао га и приопштио Иван Павловић у 51. књизи Гласника на стр. 115., и оно, као што га је г. Иван прочитао, гласи: „Мнлостшо божномћ миого покионение вссудсномк, ноутеномк, нсдкое улстн достонном«, кнсокоцодномв крдлг (|) е рд н дв Н1 а ншнемт. д^т. Хусремт^ веп., господдрг. смедеревскп н веогрд||кн, пшнемо кдшон мнлосте: сн снромдхЋ Дмнтрт. Кнннннћт., трт.гов1|Ђ, нд кере ухнћенљ; д г;д то 7,ид вдшд кддт. е керл тревд дд е керд, н кдше мндостн ^емде трт.гов1|н кон доходе окдмо: кдко УТ .сн0 II мнрно доћк, мн ућспо II МНрНО ст .УККДМО II однрдвнмо; н мн се ндддмо од вдше мндостн /,д снегд снромдхд Д м н т р д, дд бн вдше госно1|тво снроте стдре мднке мк ск^е кстдкндн. Ко је краљ „Ферандуш" — ти ћеш и сам знати, драги читаоче, а за Хусрем-бега (Хозреф-бега, Усревбега) казаћу ти, да је од г. 1523. после Ферхата био паша у Босни, до г. 1534.., за тим (од 1534. до 1536.) паша и господар у српској земљи, у подунављу, а г. 1530. опет се вратио у Босну за господара. Но овде није главно нити се пита, ко је и шта је био Хозрев-бег, који је писао то писмо, нити се пита, чији је краљ био краљ Ферандуш, коме је писано то писмо, већ се пита, ко је и какав је тај трговац Дмитар, зарад којега пише Хозрев-бег краљу Фердинанду, и да ли је он био Србин или Бугарин или Хрват и од куд је био родом он, и колико му је од прилике могло бити година, кад је ухваћен од људи краља Фердинанда, и каквог је био лика и облика, и каквог стаса и узраста тај Дмитар, и колико је језика знао, и зашто је управо ухваћен он од људи архидуке австријскога а краља чешкога и угарскога? То се пита, и на то ти мени одговори, ако знаш, а ако не знаш, то нека на то, на та сваколика питања одговори г. Панта у Београду. Не знам, да ли је тебе конкало, или да ли је г. Панту у Београду копкало, да што потање дозна о том сиромаху Дмитру и да ли је збиља што дознао о њему? — али ја од г. 1882., кад је писмо то изашло на свет, нисам мировао, већ сам тражио и тражио, и траашо сам годинама, да што више дознам о том Дмитру трговцу, за ког се господар српски

г. 1535. толико заузимао, и милом богу хвала, могу ти сад рећи, да знам, ко је и шта је и од куд је био и зашто је управо ухваћен тај Дмитар. Наиме знам, да му је отац био Србин и да је био родом из Купиника (негда града а сад села Купинова у Срему) ида.му је било око 25 год. од рођења, и да је био округла лица и омањег узраста, и да је осим свога језика знао врло добро турски, и да је био ухода турска и да је уходећи допирао до Беча и т. д. и т. д. Ти се мргодиш, и г. Панта у Београду врпољи се, а оббјица мислите иразмишљате: „Одкудтајто зна и ко да верује томе, што тај ту говори? Од куд њему пасош Дмитра трговца од год. 1534.? Та тај прави „хец", тај само дражи нас и будући сам раздражен, хоће баш да са свим раздражи г. Панту у Београду!" Ти дакле мени не верујеш, и видим да би желио, да се увериш о оном, што ти ја рекох о Дмитру трговцу. Па кад желиш то, а ти се потруди до Брисла, престонице белгијске краљевине, и тамо ћеш у државној архиви наћи писмо или извод из писма једног од 20. новембра 1531. и ирочитавши писмо то од почетка до краја уверићеш се, да је све оно истина, што ти рекох за Дмитра трговца. Шкрипиш! Разгневио си се те шкрипиш и баш си се ражљутио на мене, што те шаљем чак у Брисел (ВгахеПез,) да се увериш увидом у писмо Бучињолино од 20. новембра 1531. о истинитости мојих горњих речи о Дмитру из Купиника. Но уталожи се и утоли гнев твој, читаоче драги! Та нисам ја г. Панта у Београду: нисам онако злобан и осветљив, онако уско- и немилосрдан и грозан, као г. Панта у Београду. Он, да је сада на мом месту, не би те жалио нити би те штедио, већ би те зацело отправио чак у Брисел. Но ја, као што рекох, нисам Панта ни Пантине ћуди, нит су у мене уске Пантине груди, и ја ћу ти уштедити тај далеки пут у Брисел. У поменутом изводу из писма Бучињолиног од 20. новембра 1531. стоји између осталог и ово: АисШшп^ие ез1; Ве1§гасИ аБ ео, срп УЈеппат ехр1огаШт суега! — Мајев^а1;ет Уев1;гат (то је краљ Фердинанд I.) сгесше <\иеп(1ат Зеппапит ВевроШт Зеггше, ас1 ћос тигов Усеппае геГешзае, {оввав сјгсит тигоа атрНогез Гесхзве, ех ОапиТзш а<ртт (Јегггавве. Ехр1ога1ог Те пипс тшт е$1. Угеппат ас1 ехр1огап(1игп е1 јогвИап иКепт ргосеЛе1; ћипс и( содпош рош1 (1евсггШ Вете^ггт, е( и1 Ипдиа Зегтапа с1гсип1 ЂгтИаг, ра1ге 8егегапо па1т, ех Соегпо кгсо веи сав/еИо 8ггтге>т ргае(ег тацт Ипдиат еИат Шгсгсат орИте тШ,