Stražilovo

600

СТРАЖИЛОВО

Б р . 38.

три — за тај малени посао! Баш добар додатак мојој уштеди! Шта велиш, Нејера?" „Можеш бити задовољан с данашњим даном," одврати девојана хладно. „Дали ти богови, да Харидим чешће прође поред тебе па да му се руда сломије!" „Е, кад би човек могао намолити богове, да тако удесе!" Па онда обрнувши се старцу: „Ти се не срдиш, Лаогора, што сам вас тако узнемирио? Алп морао сам гледати, да ми одлапе, морао сам вам јавити, шта ми се тако из ненада десило." Лаогора се пријатно насмеши. Онда узме асурицу, на којој је било грожђе, за сва четир краја, још се једаред јави право очински па онда пође У кућу. „Де реци коју са Нејером," рече смешећи се. „Ја бих да прилегнем мало. У мојих осамдесет година и најлакпш посао напрегне и умори." Нејера загризе усну. И она је канда волела, да такођер оде у своју избу. Молећиви поглед, којим је Веј гледао да предупреди ту намеру, изазове у ње милосрђе. Те тако остане. „Како је још крепак!" промуца Веј, гледајући за старцем. „Целог свог века био је умерен и вредан," одврати Нејера нишанећи. „Вредан — а зар ја нисам?" „Али ти бегеиишеш вино." Веј тужно спусти главу. „Тек од кад сам познао Нејеру," одврати замишљено. „Врло ласкаво за Нејеру. Лаогора је према томе канда надмоћнији од тебе по чврстоћи характера, јер на њега моје познанство није утицало тако пагубно." „Он и ја!" уздане Веј. „Он би ти могао бити деда." „Шта хоћеш тиме да кажеш?" „Еј, Нејера, разумеш ти, али се иретвараш као да си глува. Барем да се смем, као газда твој Лаогора, бринути за тебе, дочекати те добродошлицом, кад се кући вратиш, бити ти на руци саветом и делом, кад си брижна ..." „Немам ја никаквих брига," одсече Нејера. „Колико ти је сад година, слатка Нејера?" запита Веј после мале почивве. „Шеснаест — ваљда знаш?" „Шеснаест година! Па још се Ерот није такнуо тога срца?" „Није. Но све да јесте, шта би се тебе тицало-?'.>Хоћеш ваљда, да ти признам тајне моје душе?" ■ Ч. иЈ $

Веј погледа око себе. Како опази, да је сам с Нејером — на башту старе Корониде с оне стране шипражја миртова није ни помислио — наједаред са ужаспом страшћу зграби њену руку. „Морам ли ти зар реч по реч разлагати, што би могла погодити?" рече чисто жестоко. „Та тебе и твоје тврдо срце хоћу у вину да утопим. Да, ругај се ти само! Ја болујем, болујем, јер те волем, па ако ми сад, кад сам ти то рекао, не дадеш наде, онда ћу отићи до гребена Дијоскура, па ћу сгрмоглавце скочити у море. Знај онда, да је ковач Веј са тебе умрг.о." Нејера се смејала. „Је ли ти баш тако журно, да скачеш?" запита га враголасто. Веј је погледа, чисто му се на погледу види, како га љубав мучи и једе. Па онда рече потмуло: „Без тебе, Нејера, не могу живити." „Е, а ти живи са мном!" смејала се Нејера. „Ко ти брани? Ако ми се заветујеш, да не ћеш бити тако досадан те да ћеш се оканути вечитог уздисања, онда се нас двоје можемо спријатељити те бити прави пријатељи. Оданост ме је твоја кадра ганути, ма да ти отворено морам признати..." „Ох, добра си ти, Нејера!" упаде јој Веј у реч. У дрхтавом му гласу звучала је тако несавладива страст, да се Нејера чисто тргла. „Иди," рече, напрћивши румене усне. „Квариш ми лепи овај дан са тим твојим чудним навалама. Ни пет ни шест: ја те не љубим — ама баш нимало, па ма ми сто пута претио, да ћеш скочити са гребена Дијоскура. Пусти ми руку! Ја не бегенишем тако насилно миловање. Како смеш ? Одлази ! Заиоведам ти!" За последњих је тренутака Веј њену пуначку руку обухватио незграпним својим прстима, пола као у беснилу, пола као у неодољивој чежњи. Она се сад отме од њега па се исправи, као да безобразна просјака тера са кутњег прага. Химон, корсак, који се по одласку свога газде шћућурио био у страну под сен гранатова дрвета, зарежи па скочи те мрким погледима стане мерити сувише бурнога љубавника. „Опрости ми, Нејера!" промуца Веј, спустивши главу. „Одлази само! Ја то не трпим. Ако се опет кадгод усудиш ..." „Никад! Е1икад! Тако ми свију богова! Реци само, да се не љутиш!" „Добро, не љутим се. Гледај само, да одеш кући. „Остај здраво!" уздане ковач. Погледавши још последњи пут са чежњом умилии лик Нејерин, упути се кући.