Stražilovo

-КЗ 31. ЕЗ-

гајељу, оЛугаиатт.у и целиеходтгој употреби котт.а па раанопреие поедове, за ко.је је чопеку и у погледу витешкЛм потребан. 7. Иввешће о раду и кретању евију Кола Јахача и њихојтог сталног одбора. 8. Стране ттокос.ти са ттоља коњарства и витештва и т. д." Оро и т. д. ушло Је тч>ш под „ковје поге", те .још иде у програм уредииштва „Витеза". Иама је доста и предоета и до тога и т. д. — Великошколска омладина у Београду, удружена у „Побратиметву", решила се, да на ново нокрене свој орган. Из опширнога програма, којега ће се т.рј лист држати, вадимо ово као пајважније: „Побратиметво" ће строго ценити свако пресађивање из страних у литературу нашу, критички.ће проматрати ева онадела, која би могла рђаво утицати на наш читалач^и свет а кварити и долазити у сукоб са осповним појмовима,. који чинс основицу нашег друштва, Из белстристике ће нримати само оне радове, који би и8ноеили по коју црту из пашег народног живота, а пуштаће осим тога сваки рад, који би био од значаја у светској литератури а напиеао би га који од представника кога правца Пратиће сувремепо гтокрет у иауци и упознаваће евојс читаоце са резултатима, до којих се дошло у којој грани паука. Строго енецијалне студпје не ће примати. — Први ће број изићи на светог Саву. За' 1 нае овде цена му је 5 ф :рината годишње. —■ Спира Кириак, сарадник „Заставе", јавља да је иаумио да преведе нека дела тллијанских приноведача : де Амичиса, Фарине, Верге и приповедачице Матилде Серао. Прво ће изаћи „Еобни дон>ак" Салватора Фарипе. Изнеће око шеет табака а цеиа ћу му бити 30 новчића. Нретплата ее пгаље у админиетрацију „Заставе" у Нови Сад, Скуџљачи ће добити сваку десету књигу па дар. — Књижара Владимира М. Радовића у Мостару позива напретплату на „Казбулбуцијаде", збирку шаљивихрадова Насе Крстића, који је под различним псеудон.имима С„др. Зврц", „Стармлади", „др. Казбулбуц") крло много радио по хумористичним и сатиричним нашим листовима а и иначе позиат нашем читалачком свету са родољубних скојих и љубавних пссама у „Лавору", „Восанској Вили" и но другим листовпма, где се нотпиеује: Љубцсав. Прва та збирка шаљшшх радова ,,дра Казбулбуца'' изпећб на тринаест штампаних табака а цеиа ће јој бити шездесет новчића. Скупљачима се даје тта дар евака дссета кшига. — Почетком ове године ночео је у Загребу излазити нов часопис за еветовну и црквену музику или — као што то Хрвати кажу: глазбу. Часопис се зове „ Гусле", уредници су му Векослав Клаји!« и Већеслав Иовак а издаје га влаеннк му Векослав Клајић. Први број доноси ове чланке: 1. „Глазба иузгој"; 2. „Јурај Виснер пл." Моргенстерн, (то је „хрватски" музичар, који је готово кроз трИдесет година (1826 —1865.) био душа и вођа,, глазбеног" покрета у Загребу и у* читавој Хрватекој, који је у првој иоловиии XIX века бцо оно, шТо је Хрватима у ДРугој половини Зајц.) 3. „О певању у пучкој школи е обзиром на дечије здравље"* (узсто из дела : „Методика ' певаи»а за нучке школе", којс ће за који дан изаћи из штампс). Има даљс ночстак оцспс на Нокакову „Нринраву к науци о глазбеној хармонији" и на истога писца „Науку о глазбсној хармонцји." Долазе за тим силие занимл»ике ситнице из музичког свста. — „Гусле" ће излазити свакога месеца једаред на читаву табаку и са но табака музичкога ирилога, а годишња им је цепа 3 Фор.

Вадава, Хрватима. се мора призиати, да су вре.дип н заузимл;иви у сваком ногледу, штета еамо, што их у кише прИлика не прати свагда и савесиобт у послу- Паш кад смо ту. код „глазбс", што оии рекли, пе можемо да ирсћутимо, како п,их пи пајмање нс мучи сакест, кад кал.а прекријумчарити коју словепску а иарочито српску нопевку ме!>у хрватске. . Тако смо баш нре нски дап имали у рукама из ЈГитолФОве тсолекцијс ттеки „АШит 'У-уа1а1ић иарјеуа" САЉига КаИопа1 Сгоа(;е) па се ту на натпиеу јопт једаред вели : 100 ћгуа^вктћ пагоДпИ) иарјета а овамо смо листајући ,но том албуму и свирајући нанјсве тс, како их је за гласовир удесио Славбљуб Лжичар, иаишли на старс повнаницо, чисто српске народне и варошке песме, које износе добру четвртину гслога албума. Морали емо и свирати с тога, што је- некима -забашурнкаи трзг; дати су им наиме друкчији иатписи, а кад т'шо а отто иа.Сиа пссма, мало, а и то мало певсшто,' дотерапа и удешена. Могли бнсмо овде н.обројати сву ту патцу сирочад, коју Хрвати тако својакају, но бићс калда ирилике, да Се иа. то још вратимо. Ту би иам оида морали номоћи и Чеси и Словснци је.р је и словсначки „Каргеј", и чсјпки „КЛе с!отоу тчј ? по Лжичару хреатска народна несма! Таква је по њсму и позната „Ој Словеии" : у оком албуму иа седмом месту под натиисом „Ој НгуаУ !" — Толико смо хтели овом ирилнком да опазимо, а 6д „Гусала" се надамо, да ће у том номсду хтети бити солидне. Ми ћсмо бити тако .слободни, да им рад пратимо, иа ако се забуне те пружс руку за оиим што је пашс, ми ћемо по ирстима, макар што су „Гуслама" па челу такви музички каиацитс*и, као што је Клајић и Новак. Од њих бар смемо очекикатп истину и правду. Што се тиче тврдње, да су „расе" и Срби нрихкатили Кухачеку хркатску термпнологију музичку, ту морамо изреком опазити, да .је то масло некадашп.ег Велшсо-Кикиндског „Гудала", које баш није кадро било говорити у име свега Српстка. Еко мн н. нр. Кухачену термипологију не можемо да прихватимо, шта вишо нам је и сувшие усиљепа те донекле и смешна. — Као да пи „Отацбини" но* цвста цвећс! А баш је то ЛЈ/шт, који је, од како излази, одиста био оно, што кели за п. адмипистратор му Милап, сцп Владана Ђорђевића : всрна слика наше суврс1цене- књижевностн и центар, око кога су сс вазда скунљале паше најбоље, етарије и мдађе књшкевие снаге. Па и она, на уласку у дсеету своју годнпу, мора да молп српску читалачку иублику, да сс тако одазове, да Ои се могло пе само продужити тг.сио издавање — зар је наопакО и то у нитању? — већ и да се доетојно могу иаградити сурадиици. Ми на то немамо шта друго да кажемо ио да заједно са администратором „Отаџбиие"" анелујемо на свеколику сриску ннтслигепцију, дајој се и овога пута шта обилатије одазове. — Наш Зиај Јовап иепевао јо у овогодипш.ем календару „Годишп.аку" пссму једну, која отвара коло новој г.рсти пссама у н,сг,оку до сад пееииштву. Песма се та зове „Смрт Краљевића Андријаша', а спевана је у чи-. 'сто народиом духу и облнку срцских народних иесамаКоло тих пових својих песама назвао ; је сам песник „Спохваци". Ту реч „Спо^ватац" обећа.о је Змај, као што при-" ,м.ећава уредник ка!ендара, растумачити с врсмсном, Док иапесс више оваких пееама или кад их нриберс у једиу кп.игу. Ми само* ово /)вако за сад бележимо, а уверепи