Stražilovo

-43 111

,,.Топ/ту Ђаку" — дао нам је лсп једпп табло, па коме ј.е јаспим и живим бојама лаеликан једап отац и домаћии и једна нотпуна српска сељачка породина, из које ,се иавио писац „Кнсжевиие" и ,,Краљсвине СЈ)бије" и толикпх других одабрапих дела Оваких кљига, као што је „.Јован Ђак", желели бисмо имати тпто више, јер оне, колико су год забавне, толико пм је важнији моралпи и дидактични • рначпј. У трећој пак, чији натпие исписасмо над овим ретцима, налазимо помена н бележака о многим и мпогим заслужним људима, на чијим се кост/ша почела обнављати Краљевина Србија; и о догађајила, који су или те људе ' изазвали, или су их ти људи нзазвали св.ојим радом. Ова трећа КП.ИГЛ у иску руку чини цслину са „Кнсзрм М.илошем", јер док се у тој говори о Кнезу Милошу и његовој околини, ,у овој се пр.ича о Кпрађорђу и људима, с којим је ои радио. — Нрс по нрикажемо саму књигу и њену са.држину, нс ће бити на одмст да јој прикажемо њеног творца и како је она по.стала. Пстар Јокић — пише г. МилићевиЧ „јопг пре устапка, био је Карађорђу близак, а од уетанка није се, готово, ни одвајао од њега. Најпрс је био н,егов момак, а носле буљуиата његове гарде, и.егове иајодабрапије војске. Лоред одлична дара за послове војничке, Јокић се је одликовао и великом разборитошћу у суђењу-. и човсчпошћу у поступању. — После устанка од 181,5. вратио се је у Србију, и Кнез Милош гаје поставио за судију окружном суду вал.евском. -Кад јс, због старости и рлабосгн, стављен у пензију, отишао је у Тополу, и онде јс живео до смртп". О постању нак овог јокпћбва цричап.а, г. Милићевић у предговору овако иише: „После неког времена сиђсм у Веоград и видим се с г. Г.-шрилом Поповпћем, мрхимаидритрз!, који бејаше члан Друштва Српеке Словесности. Њему важсм да старац Јо-» кић зна врло многе догађајс из првсга устанка, али, срдит на некога, неће да прича што зпа; него би добр.о било да ' .Друштво Српске Словесиости наптпе Јокићуједно ласкаво писмо, па да му то писмо запечаћспо однесем ја. Можј бити да би га то одобровол.ило да нристан.е причати ми што зна. — Све се то и уради тако. — Вративши Се у Тогголу, ја однесем старцу под псчатом писмо од једине, у опо доба научне дружине у нае, отворим га прсд њим, и прочитам на његово целико задовољствсг". — Јокић је тада. ночсо причати г. Милдћевићу, или боље рећи казивати му у неро, а све што би иаписао, то му јс морао доцније прочитати. Ово је причањо г. Милићсвић иочео ■ бслсжити 17. новембра 1851. - а довритио 13. априла 1852. године, т. ј. на једанаест дапа преД Јокићеву смрт. „НапнсаЋши гсраТку биографију Јокићсву — иаст.авља, г, Милићевић — ја је, заједио с његовим причањеМј иоднсссм Друштву Српске Словесностн ради тптампања. Е, а.иг је јсдна мука била измаиити од старца ово казивање, и ста . вити га на хартију, а после су искрсле двс муко: да се то штампа", јер опдашња цеисура нијс допуштала да се цео рукопис Јитамиа, тс јс ето овај рукопие од 1852. године, на све до пред крај ирошле, чекао да Се обелодани. Штамппњем овог нрпчап.а, и ако мало доцпије, оцет ее бацила мпога зрака праће еветлости на опдаппве време, л.уде и догађаје. Јокићево је причлње просто и јсдпоетавпо, -ге је о свакој лиЧноети и о сиак.ом догађају казао оно, колико јс знао и колп.ко сећао. а највише се нозабавио самим Карађорђем, што.јО и ириродно, .јер се око. њега све окретпло. Испричао је Карађорђево рођен.с, п.е-

гову младост, женидбу и све мсие у њс1Ч )ву животу до онога дапа, када га изабраше вођом иароднога уетанра. Ш ако Јокнћ у свом.е нричању обухваћа готово цео устанак, најјаче су истакнути догађаји, који су устаиак изазвалИ, подизање иарода на оружје, прва заклетва. ивбор етарешине и први сукоб. Ово вал,а да долази отуда, тто је Петар био сведок свима тнм догађајима, док је, доциијеј када-ее устаиак разграиао, много што шта морао нричити по чувеп.у. Нама се чини, да је у овоме причан,) нлј ваЈКније то, што је Јокић врло објсктивно судио о људима и догађајима и што је азрекао заслужену иохвалу и прекор, а то јенајпрече за оцену ондаши,их л.уди. Истина еам г. Милићсвић наномиње, да је: „иред крај причању, као ц1то се и но самзме тексту може опазити, сгардц био нешто особито једак : бштрије је судио о људма ного у у почетку, и пикако није прнстао да каже : ко јс крии т џогивију на Иа.иеиицк. мл да је зиао ". — Ова оштрила пј •• крају заиета пада у очи ; али је тешко за то Ммерцти Јокићу, јер је п.егово плсменито срце морало дати одунлл праведноме гиеву, када се сетно, да је тешком г.:уком и грдном крвљу окућена кућа пр.опала због раздрра војвода!... <— Нрн крају причањ!! дрлазе „Имена Срба, који еу се борили за елободу своје отаџбиие", ну ово 1 није пооет регистар имена и ирезимена, пего и налазимо многу дјјдгоцену цртину п многи лен прилог за познав;у[,е ондашњих људи и П.ИХ0ВНХ међусобних однонпја. Овај друга део. свога иричања Јокић је завршио овим речима: „Свјн ови људи, ко.је сам у свим иахијама иомснуо, баш су ее грј дили, баш су гинули, и јадне и жалосне муке иод.носиди за ову земљицу. Оии су заслужили да их свако ерхп ::; дете елавн - Може бити да еам многе и за<50равио по менути, али су ови баш заслужпи, које сам поменуо. Н за п.их могу посведочити пред самим Богом, ;■ за друге ћопендије не, знам! — Ја сам казао што сам знао али сам многе и поборавпо. За то ее не треба осл . • мо на моје казивање, иего треба иитати и дру, V јс блнже био. боље ће знати, како је што било". —• Ноеледње Јокићеве речи врло су умесне, јер када биемо имали вии>е оваких бележака ондашњих људи, тек тада ов :.«о кчпли до нраве историје првога устанка Г. Милћћевл!! ј евоме. „Иоменику" иише, да је и Баталака (Дазар А,рееннјевић) оставио своје „Мемоаре" о историји Србије о, 1804 до 1812. године, „који се сада налазе у Дра Николе Крсти ћа, члана државнога Савета". Миелимо, да би »» ове ч: моаре требало штампати, тим ирс што је пок. Баталака за штампање истих оставио 100 дуката. У надп да ће и ови Баталак,,ши мемолри што нре угледати- своми емо захвални г. Мнлићевићу, што нам је обелоданч' иричаи.а Петра Јокића, која је овде онде и он по којом наиоменом пропратио. Београд. Д- Л Ж. 1је1орЈ8 Јидо8!ауеп$ке АкаЛешЈје гпвцовЦ ; ?,а ци(1тп 1891. Аени вуегак. 8° стр. 19!!. Ова књига нам изиоси поуздане подаТке о | аду и животу •хрвагих демије у прошастој годннн. Покровитељ Лккдемпји је Штрос.мајер, иредседник Јосип Торбар. Предстојннпи • филол.-хист. разреду Ф. Гачки, филоз .-јуридичко,, др. *!'ран. Врбанић, матем.-нрирод. Карло Захрадннк, тајиик Н« гослав Шулек. Ночаспих члаиова.беше С, правих 29 (12, 8, '■! по рааредима), дописпих ЗС (21, 5, 10). Умрла су дра-доииепа члаоа (др .Ромуалдо Хубе, чувени пољскн иравннчкн игИ етсчар, о