Stražilovo

и пешто шостоМ равроду (прсма досадаппБсм Програму србијанских гвмнасија), онда се никако не бисмо могли сложити с мишљсњем, да је ова књига велика; наше је мишљсње да она потпуио Одговара оном, за што је намењена, те г тога бисмо и зажелели, да ускоро и други део — Теорија појесије (Поетика) угледа света. У предговору пиеац изнесе дела. којима се служио, а на крају је књиге „азбучии списак главних речи", и једно и друго није рђаво, већ је за похвалу. Књига ова не треба да је само уџбеник српских гимнасија у краљевипи Србији, њсне границе треба да су лространије. Она може нослужити и сваком оном, који хоће да се упозиа е теоријом књижевности. Ми је топло преноручујемо. Беч. Т>. Новеле Драгутипа Ћлића. Београд, издање књижаре Д. М. Ђорића 1892. Штампарија С. Хоровица Београд. 8а. стр. Иб. — Као што је познато читаоцима „Стражилова", Драгутин се Илијћ ове године баш својски расприповедао. Куљзле су му приповетке једна за другом, вадио их је што но рекли као из рукава. Већину — свих осам, што изађоше у овој збирци — штампао је овде у нашем листу. У збирци их је овим редом поређао: I. „Хане-дан" („Стражилово" бр. 23); II. „Мати" (бр. 22); Ш. „У магли" (бр. 21); IV. „Вештица" (бр. 28); V. „Игуман Пајсије" (бр. 30 и 31); VI. „Игуманова сен" (бр. 32 и 33 „Стражилова" и у календару „Соколу"); 1 VII. „Под земљом" (штампана сад већ по четврти пут : најпре у подлиску неког бсоградског дневника, за тим у шестој свесци ирве књиге Фамозних Црних листова, на онда у бр. 36 „Стражилова" [да богме уз мистификовање уредника те и уз хоиорар, који се плаћа оригиналним донде нештампаиим прилознма] и најпосле ево овде у овој збирци); VIII. „ЕиитаФија Чј^ала" („Стражилово" бр. 9). У т. зв. песничку жицу и чим^ родољубиви занос Драгутина .Т. Илијћа не може данас посумњати никоји бесцристрастан оцењивач те са те стране мора сваки и приповетке њсгове похвалити (у том погледу стоји па првом месту међу горњим приповеткама „Мати" а за њом „Игуман Ппјсије"), но што се тиче самога склопа и начина у приказивању, даље и избора предмета, ту је отворено питање, да ли со свс може одобрити. Са техничке стране мора човек мерити горње нриповетке мерилом ва првенчад а нреромантичиост па чак и неестетичну грозовитост ■ у нскима једино ако би могао разложити — не и онравдати - преврелом тежњом Драгутина Ј. Илијћа, да постане модерни натуралиста дакле — за сад бар — бела врана у јату нових наших приповедача. — Издање ове збирке није. од прве врсте. Цена •је књизи на спољашњем, нодобро ишарапом патпису назначена, у Србији се та књига купује ио један динар, но ја знам по што се купује и овде код нас, јер ни издавач Д. М. Ђорић ни — што је још најчудковатије — Драгутии Ј. Или.јћ не нађс за вредно, послати један примерак на нриказ листу, у којем су нриповетке први пут угле дале света. Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. -1- Десети број „Сг1оћи8"-а доноси чланак Ф. Крауса „ОгЈаЦеа јп ВобгЛем ипД с!еш Негие&Шиш". + Доценат одескога свенаучншта М. Г. Ионружепко штампао је своје „Замбтки по Кирилдо-Мееодтевскому вопросу" у овогодишњој првој свесци другог дела „ЈЊтопис-а Историко -Филологичеекаго обш ;ества при имисраторскоМ 'б Новороссшскомт> упиверситет']!". + ГЈЈиШјапзк! 2уоп у осмом свеску, а у лиску приопћи неколико стнхова из књижице од 16 листа, тискане „уи 0р1ији рп Регепгаи Вкисги" 1796, а коју је написао ра1. 6ге§опи8 ГСар. Књижици је натпис „Кећезгкг равгШ' ро@:и1)1уепи оуеги јвсће." + У седмом броју истог овога словеначкога; часописа историјски је чланак Ивана Стекласа „Рас1ес Кгире 1е1а 1565". У истој свесци Мурко проговори о Шрепловој „0 Угааотој кгШех", замерајући но што шта. + У осмој и деветој свесци „(Јп§'аг. Ееуие" сем трећега дела Гез1;-ова Тланка „ТЈвкокеп и. УепеИапег ш <1. бевсМсМе ччт Рште 1575—1618", штампан је и чланак М. Вертнера „Ше кбп1§1. Метапји!вн, ВеНгаде /,иг Кепп1пх88 с1ег ип§аг.-8егћ. Ве/,1е1п1п§еи". + У чешком лиету Озуе4а, а у броју 8 Топгјтзку пише ,,А.и« <1. ћеи(а§еп Ви1§аг1еп". у 11. пак „ТЈпдаг. К1аепђаћпроНИк шк! Во^Шеп". + Као додатак „Мопа^вШШег с1ез тзвепзсћаШ; 01ић 111 \^1еп" изишао је извештај о путу друштвеном но Дал.мацији, Херцеговиии и Босни. К. Росће напиеа „Ко18е сћп-ећ сНе Неггецошпа цп<1 Во8П1еп." + У броју 239, а у подлиску „(1. ДУЈепег ^еНипа;" М. Поегпез пише „НегћзИаде 111 1в1г1еп". + У Бреслави је изишла докторска диеертација кандидата философијс К/,еећ1е1-а /тсг-а-„81;и<Нвп ићег с1ен Оос1ех 8иргавПепв1в". + У нодлиску „Видела" штампа се превод предавања Тодора Виловскога „о богомџлцма џ . Предавање ■ је ово држао пролетос у „Науч.ном клубу" у Бечу. Ове је пак годипе 12. новембра читао „0оп84ап 11 иоре 1, сПе Мо<1ев1аси с!е8 МШе1аНег8". I == Јосиа ПасариИ, главом уредник УЈепеа се зове онај нисац хрватеки, који се у 45. и 46. бр. својега листа латио те племените задаће, да обавести Хрвате о „новом", Фонетичком правопису (о том беше реч у 44. бр. „Стражилова"). Али докле може довести родол.убље поставл .ено на крив основ, дивно показује Пасарићево писање о Вуку, Вукову правопису и језику (у III. члапку •нод 1.). Шовиниста Пасарић припео ,јо овде на жртву научннка Иасарића. Беснослица би била опровргавати и.егова тумачеп.а, која не доликују озбиљну књижевнику. Ово је и опст један доказ више, како болеепи шовинизам и најлепшу врлину: родољубље изврће у разбојништво, себичност и мржњу на истину.

САДРЖАЈ : Песништво: У загрљају. Невеии. Суаа. Ни из чега. Црвена капа. — Уметност: Предлог иевачким друштвима и пријатељима српске гудбе о пвдавању зборпика српеких четворогласних песама. — Цњижевност: Др. Ђорђе Дера. — Ковчежић : Књижевни прпкази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излави сваке недеље на читаву табаку. Цена му ,је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 и. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 дипара на годчну. —• Рукоппси се шаљу уредништву а цретплата књижари Луке Јоцића у Пови Сад. — За Србију нрима прстплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јо^ића у Новом Саду.