Stražilovo

Број 2.

Год. 71.

■хг

У Новом Саду, 10 Јануара 1893.

_ _Ји®)

ПЕСНИШТВО ■

®П-

^ЧОратила те натраг мени Као дете расплакано, * Кб испнјен пехар тшна, Срце моје, љута рано! Тп1 "ПТГ "ТГГ Лбру 'ТБрДу, Зрак у ноћи нема бола Учила те, да су жеље Над и љубав варка гола Са путева -за снов1-ша Ти се враћаЉ куту свомв, У дубини суза твојих Видим где те јади ломе А ја шта ћу? Руке ширим, Примам *те у прЛзне груди, Царуј мноме кб и до сад, Ако можеш мудро буди. 27 XII 1892

ТТ@)

Пред тобом будућност пуца, МагЛе крију даљне путе, Слутим да ће опет бити Љутих рана, борбе љуте. Ал' кад вр"иснеш на попришту, Где ти муња смрћу прети, Пови главу, ал' остани Као борје на врлети. Мрзи, љуби, певај, плачи, То ти је и прошлост била, Кршила те мржња, туга, Ал те није саломила. Уздигни се, као орб, Кад до њега хајка стиже, Што с презором земљу гледа Па се гордо небу диже. . .". Ленскгп

Имали смо танак кончић Од љубашГ и од наде, Један крај у мене беше, Други тебп удес даде.

© IСретни бесмо и ја и ти Са судбина скромпа дара,, Чувасмо га, да му не би Десило се каква квара.

Ал гле, конац прекиде се Крај толике бриге моје, Па реци ми, ко ли га је Прекинуо од нас двоје?

С боним срцем гледам конац, Љубав нашу покидану, Пом^ачало ■сунце среће, Што наад за!>е, тек тпто свапу.

Ипанов